ОСНОВНА НАЧЕЛА И ЦИЉЕВИ

ОСНОВНА НАЧЕЛА И ЦИЉЕВИ

I. СРБИЈА – СУВЕРЕНА СРПСКА ДРЖАВА

  1. Србија – суверена српска држава која поштује и законски штити европско, хришћанско, културно и историјско наслеђе српског народа које је темељ успостављања националног вредносног система.
    1. Србија – држава у којој су сви њени држављани равноправни пред законом без обзира на етничку, верску, полну, политичку или било коју другу, биолошки или друштвено условљену припадност.

    Суверена држава

    Безмало сто година српске историје и лутања по политичким беспућима разноразних Југославија, наводи на један једноставан закључак: нема жртвовања суверенитета српске државе зарад мегаломанских и накарадних политичких пројеката направљених по мери привилеговане мањине. Конкретно данас то значи: нема предавања суверенитета српске државе бирократији у Бриселу – Србија изван Европске Уније (видeти поглавље IX. ЕВРОПСКА УНИЈА).

    Основне предности очувања суверенитета су:

    1. Mогућност државе да се несметано развија остварујући политичку и економску сарадњу са другим државама без политичког и идеолошког оквира наметнутог од иностраних центара моћи.
      1. Oдговорност власти искључиво сопственим држављанима што смањује могућност за политичке и економске манипулације које читаву државу могу да доведу на ивицу политичке или економске катастрофе (видети поглавље IX. ЕВРОПСКА УНИЈА).

      Српска држава

      Нема никаквог разлога да се парче земље на Балкану назива „Србијом“ ако Срби у тој земљи не чине већински народ и ако сам темељ државе није изведен из културног и историјског наслеђа тог народа. Потпуно иста логика важи за сваку другу државу и сваки други народ.

      „Српска држава“ значи да се име државе, симболика, државни празници, службени језик, службено писмо и основни цивилизацијски систем вредности изводе из културног и историјског наслеђа српског народа.

      Равноправност држављана пред законом

      Уставом и законима Републике Србије се забрањује било каква законска дискриминација по етничкој, верској, полној, политичкој или било којој другој, биолошки или друштвено условљеној припадност . То укључује и забрану било каквог друштвеног инжењеринга или дискриминацију већинског народа (“позитивна дискриминација”) под изговором заштите „посебних права мањина“.

      Држављани Републике Србије

      Држављанство јесте привилегија, али и обавеза. Оно је сведочанство о светој припадности заједници са којом делимо исту крв, традицију, културу, језик, обичаје … радост и тугу. Њиме смо упућени на друге припаднике заједнице према којима морамо бити праведни, дарежљиви и солидарни. Они који се одрекну ових обавеза, одричу се и држављанства. Због тога, држављанство не може бити само парче папира добијено по рођењу. Национална партија сматра да држављанство Републике Србије могу имати само:

      1. Они који су пореклом Срби (српско порекло ће бити дефинисано Законом о држављанству Републике Србије)
        1. Они који нису Срби морају да испуњавају следеће критеријуме: а) да имају елементарно функционално знање српског језика и б) да су лојални држављани Србије (критеријум лојалности ће бити утврђен Законом о држављанству Републике Србије).

        Национална партија ће ревидирати сва држављанства Републике Србије добијена након 1945. године и свима који су данас држављани Републике Србије, а не испуњавају претходно наведене критеријуме, држављанство ће бити одузето као и све привилегије које из њега проистичу.

        Сви који су прихватили држављанство самопрокламоване “државе Косово”, не могу имати држављанство Републике Србије и биће третирани као илегални имигранти. Сходно томе биће депортовани са територије Републике Србије након враћања суверенитета над Косовом и Метохијом.

        Попис држављања Републике Србије подразумеваће обавезно и утврђивање националне припадности. Национална припадност, као нешто стечено рођењем, није ствар пуког избора појединца и Национална партија законски неће дозволити иживљавања одрођених Срба који би да се изјањшавају као Ескими или Марсовци, на пример. Онај чије је национално порекло неспорно биће уписан као припадник нације којој припада.

        Национална партија неће дозволити закон који препознаје непостојеће националности као што су „Бошњаци“ или „Црногрци“, као што неће дозволити ни произвођење религијске припадности у националност („Муслимани“).

        Страни држављани и имиграциона политика

        Држава Србија неће признавати категорију „политичког азила“ осим за:

        1. Политички прогоњене Србе на њиховим историјским етничким просторима на Балкану, а који нису тражили и добили држављанство Републике Србије. Одмах по добијању уточишта у Србији ови Срби ће моћи да траже држављанство Србије.
          1. Стране држављане који нису Срби, а који су прогоњени због учешћа у одбрани највиталних српских интереса (активности против признања Косова, пројекти за откривање истине у вези са ратовима деведесетих (Сребреница и сл.)…

          Сваки страни држављанин који се илегално затекне на територији Републике Србије биће депортован без икаквог одлагања или кривично гоњен у случају да је починио неко кривично дело.

          Категорија „избеглице“ ће постојати само за стране држављане пограничних земаља у случају ратног сукоба или природне катаклизме у истима када дође до масовног егзодуса становништва које нема другу могућност него да се запути ка Републици Србији. Избеглице из земаља које се не граниче са Републиком Србијом неће моћи да уђу на територију Републике Србије .

          Страни држављани који нису српског порекла ће моћи да добију држављанство Републике Србије ако се венчају српским држављанином и задовоље све наведене следеће критеријуме:

          1. Науче српски језик;
            1. Покажу спремност на лојалност држави Србији (критеријум лојалности ће бити утврђен Законом о држављанству Републике Србије);
              1. Бораве на територији Републике Србије у периоду од неколико година (број година ће бити утврђен Законом о држављанству Републике Србије);
                1. Добију позитиван став о свом евентуалном држављанству на референдумском изјашњавању чланова месне заједнице у којој живе.

                II. ДЕМОКРАТИЈА

                1. Избор власти и деловање власти искључиво у складу са интересом и вољом већине држављана Србије.
                  1. Поштовање принципа „већине гласова” у процедури избора.
                    1. Максимално коришћење референдума у процесу одлучивања на свим нивоима по угледу на „швајцарски модел“.
                      1. Строга контрола и максимално ограничење финансирања политичких организација.
                        1. Кривична одговорност за све политичаре који воде политику супротну својим предизборним обећањима и посебни законски механизми да у случају намере власти да води политику супротну предизборном обећању таква власт мора ићи на референдум о сваком спорном питању или мора ићи на нове изборе.

                        У систему квазидемократије, који данас влада Европом, политичке одлуке се плаћају и доносе у складу са интересом привилеговане владајуће финансијско-политичке елите. Влада у квазидемократији није ништа друго до предузеће које сервисира интересе крупног капитала, међународних финансијских институција и страних, империјалних центара моћи.

                        Принцип “већине гласова” у процедури избора

                        У постојећем систему квазидемократије одлуке се доносe већином гласова од укупног броја изашлих бирача или укупног броја присутних у неком поступку одлучивања. Таква пракса је директна негација истинске демократије античког периода у који се тако страсно заклињу. Због те и такве праксе, данас имамо владу Републике Србије за коју је гласало 51% бирача од укупног броја изашлих. Излазност на парламентарним изборима 2008. године била је 61% – значи да је постојећу владу подржало око 30% од укупног броја гласача. Каква је то “демократија” у којој апсолутна мањина, 30%, одређује судбину већине, 70%!?

                        Због тога, Национална партија ће јединим важећим избором сматрати избор где победничка опција осваја 50% + 1 од УКУПНОГ броја гласача.

                        Власт искључиво у складу са интересом и вољом већине држављана Србије

                        Биће остварена комбинацијом строге контроле и максималног ограничења у финансирању политичких организација и системом референдума у којем ће држављани Републике Србије, а не политичка елита, доносити одлуке о најважнијим питањима. Подсећамо да је Швајцарска држава која је на референдуму одбила улазак у ЕУ и која је, такође на референдуму, забранила изградњу минарета. По свим статистикама, сличан резултат би се могао очекивати и у многим другим европским државама када би држављанима тих земаља било дозвољено да се на референдуму изјашњавају. Нажалост, у систему квазидемократије то није дозвољено. Демократски или не, систем који будемо ми правили, такво изјашњавање српских држављана ће дозвољавати.

                        Политичари и политичке организације

                        Политика у Србији најбоље је дефинисана још 40-их година прошлог века, речима: “Српска политика је брлог у коме се свиње (политичари) ваљају”. Комунистички политичари и политичари квазидемократије су најодговорнији за потпуну деградацију српске државе и целокупног система вредности. Због тога, Национална партија ће све политичаре који су учествовали у доношењу политичких одлука у протеклим деценијама, а које су директно биле на штету српских националних интереса, казнити због акта велеиздаје (видети поглавље V. КРИМИНАЛ). Свим политичарима који су, у периоду од распада СФРЈ па до дана данашњег, стекли одређено материјално богатство злоупотребом положаја, исто ће бити одузето. Сва примања која су за то време остварили мораће да врате.

                        Сви политичари који су давали предизборна обећања само да би се докопали власти, а иста нису ни покушали да испуне, или их нису испунили иако су објективно могли, кривично ће одговарати. Њима ће бити забрањено да се више икада баве јавним послом.

                        Политичке партије које отворено (или прикривено) заговарају кршење Устава Републике Србије тврдећи да Косово и Метохија нису део Републике Србије (или говоре о независности неких других делова Републике Србије попут АП Војводине, Рашке или Прешева, Бујановца и Медвеђе) биће забрањене, а њихови водећи људи ће кривично одговарати за акт велеиздаје (видети поглавље V. КРИМИНАЛ).

                        Национална партија ће казнити све “независне” установе које прогнозирају резултате избора, а чије “прогнозе” су у служби креирања јавног мњења по жељи наручиоца исте. Оне су инструмент пасивизације оних држављана Републике Србије који заиста желе промене. Због тога ће овакве установе бити затворене, а њени чланови ће кривично одговарати.

                        Финансирање политичких и тзв. невладиних организација из иностранства биће дозвољено само по строго утврђеном поступку који подразумева следеће:

                        1. Организација може примити новац само на име одређене активности или пројекта претходно одобреног од надлежне установе и исти не може користити за било коју другу активност.
                          1. Организација је дужна да свим медијима дозволи увид у количину примљеног новца и активности за који је потрошен.
                            1. Држава задржава право да формира листу страних институција, установа и појединаца којима је забрањено финансирање организација у Републици Србији. То ће се пре свега односити на оне организације које у свом програму имају активности уперене против интереса и безбедности српске државе и нације (Сорош и сл.) Ако Америка може да прави листу тзв. терористичких организација као метод у служби сопствене националне безбедности не видимо ни један разлог да Република Србија нема право на исто или слично.

                            Држава ће дозволити донације средстава намењених културно уметничким друштвима, али ће контролисати ток и начин трошења истих.

                            Политичари на свим нивоима власти ће морати да поднесу како своју, тако и имовинску карту ближе фамилије, пре и после напуштања својих положаја.

                            III. БРАК И ПОРОДИЦА

                            За Националну партију, породица је основна друштвена заједница.

                            Породица се формира ступањем у брак искључиво једне жене и једног мушкарца који нису у сродству. Законски се неће дозволити да се било која друга комбинација мушкарца, жена и животиња третира као институција брака, или као било каква друга друштвено призната заједница.

                            Усвајање деце ће бити дозвољено искључиво држављанима Републике Србије који су у браку или, у изузетним ситуацијама, најближим сродницима који нису у браку, а у складу са законом.

                            Злостављање деце од стране родитеља неће бити дозвољено и санкционисаће се у складу са законом као тешко кривично дело. Ово не значи да ће се, сходно данашњој пракси, свако физичко кажњавање детета поистоветити са физичким злостављањем.

                            Злостављање родитеља од стране детета такође неће бити дозвољено и санкционисаће се у складу са законом као тешко кривично дело породичног насиља.

                            Законска права детета не подразумевају нарушавање хијерархије у породици по којој су деца “испод” родитеља на хијерархијској лествици.

                            Хомосексуализам није кривично дело, али јесте, и тако ће се од стране државе третирати, психо-физички поремећај. Међутим, јавно испољавање хомосексуализма, или било код другог облика сексуалног поремећаја у било каквом виду, ће се третирати као кривично дело и кажњаваће се по закону о јавном моралу.

                            Власт Националне партије неће укинути, али ће ограничити абортус и обављање истог ван дозвољених оквира третирати као тешко кривично дело убиства које ће кажњавати капиталном казном.

                            Држава ће при ван телесној оплодњи помоћи свим брачним паровима. Сви покушаји ван телесне оплодње ће бити бесплатни.

                            Сви бракови склопљени у Српској Православној Цркви аутоматски ће се признавати као законити од стране државе. Национална партија оставља могућност да се и бракови склопљени у другим традиционалним црквама и верским заједницама аутоматски препознају као законити што ће се утврдити посебним споразумима између сваке верске заједнице понаособ и државе.

                            Брак

                            Свака цивилизација у историји је имала и свака цивилизација данас има своју дефиницију и брака и породице. Данас постоје друштва у којима брак чине један мушкарац и више од једне жене, али и друштва у којима брак чини једна жена и више од једног мушкарца. Полазећи од основног начела поштовања културног и историјског наслеђа српског народа, брак се дефинише као заједница искључиво једне жене и једног мушкарца и једино ће се као такав друштвено признавати.

                            Породица – родитељи и деца

                            За Националну партију, породица је основна ћелија српског друштва коју чине родитељи и њихова рођена и/или усвојена деца. Судбина свих родитеља је да брину о својој деци до момента када она постану самостална бића. Тада се улоге замењују и деца добијају дужност да брину о својим родитељима.

                            У моменту када се овај, Богом дат, круг поремети, држава је, зарад заштите свог опстанка, дужна да интервенише. Као што ће интервенисати у случајевима злостављања или запостављања деце од стране родитеља, тако ће интервенисати и у случајевима запостављања или злостављања родитеља од стране детета. Национална партија ће овакве случајеве третирати као случајеве тешких кривичних дела.

                            Мајка

                            За Националну партију, мајка је једна од темељних вредности друштва. Темељ свих великих друштава су биле жене. Није Спарта ушла у историју захваљујући немилосрдним ратницима мушкарцима, него њиховим женама које су им говориле: “Врати се на штиту или са штитом” (умри или победи). Због тога Национална партија сматра да једино јака жена-мајка, представља темељ јаке Отаџбине.

                            Национална партија ће свим мајкама које имају троје или више деце дати месечну плату у износу просечне плате на републичком нивоу. Свака година живота мајке ће се уписивати као година радног стажа. За свако дете, без обзира на висину породичних прихода, све породице ће добијати дечији додатак који ће расти сразмерно порасту броја деце у породици.

                            Сви, послодавци који су жене уцењивали или уцењују њиховом послом због трудноће биће осуђени за чињење тешких кривичних дела.

                            Полазећи од принципа да предузеће није социјална установа и да се води логиком бизниса са крајњим циљем остваривања профита, држава ће надокнадити додатне трошкове које послодавац има због одсуства запослене труднице, а залажући се за повећање наталитета и заштиту породице, послодавци који запошљавају мајке ће имати посебне пореске и друге економске олакшице.

                            Постојећи систем, успостављен да максимално отежа живот девојкама које би постале мајке, као и оним женама које су мајке, Национална партија ће уништити, а све одговорне за његово успостављање казнити.

                            Национална партија подсећа да је један од основних политичких циљева и комунизма и квазидемократије уништавање породице. Сходно томе, сведоци смо, у последњих неколико деценија, наметнуте дихотомије мајка-каријера тј. снажне и бруталне пропаганде која под појмом „успешне жене“ пропагира „жену-каријеристкињу“ која није мајка. Од свих могућих реклама, новина и телевизије намеће се модел „успешне, пословне жене“ док су мајка и мајчинство уопште гурнути на маргине медијске пропаганде.

                            Национална партија ће се супротставити медијском мраку квазидемократије и у сваком свом медијском наступу пропагираће мајчинство као један од темељних вредности друштва.

                            У Србији коју Национална партија буде водила мајке ће имати посебне привилегије и олакшице, као што је горе и наведено, а медијски монопол ће бити разбијен тако да више нико неће моћи снагом новца да намеће културне моделе који целу нацију гурају у пропаст.

                            Све ово горе написано не значи да Национална партија има нешто против професионално успешних жена. Напротив! Србија коју Национална партија буде водила ће итекако умети да цени духовни и интелектуални капацитет Српкиње. Национална партија ће се, међутим, пропагандно и законски супротставити малоумном и криминалном културном моделу квазидемократије који тврди да је мајчинство препрека за професионални успех. Када Национална партија заштити мајку и породицу, могућности за професионални успех које ће се мајкама отворити биће неупоредиво веће од могућности које „успешна жена“ има у квазидемократији.

                            Држава ће новчаним надокнадама и другим привилегијама стимулисати повећање наталитета само и искључиво у оквиру институције брака у којем бар један од супружника има друштвено признато занимање и налази се у радном односу или је радио па остао без посла не својом кривицом. За свако дете, без обзира на висину породичних прихода, овакве породице ће добијати дечији додатак који ће расти сразмерно порасту броја деце у породици.

                            Свака година живота мајке из оваквих породица, а која има троје или више деце, рачунаће се као година радног стажа.

                            Рађење деце ван институције брака и од стране супружника без препознатљивих и признатих занимања и легалних запослења држава неће стимулисати.

                            Абортус

                            Абортус је убиство! Када се нешто живо некаквим „спољним“ деловањем претвори у неживо то се на српском зове „убиство“. Сасвим је свеједно да ли се ради о комарцу или човеку.

                            Онај ко тврди да абортус није убиство мора да докаже да плод у утроби мајке није жив, тј. да је просто нека нежива материја, неки предмет.

                            Поред погрешног система вредности који ћемо у потпуности променити, највећи разлог биолошког нестанка српске нације су абортуси. Годишње се абортусом у Србији одузме преко 200 000 дечијих живота. Од 1974. године када су комунистички злочинци дозволили право на абортус преко 6 милиона Срба никада није угледало светлост дана. Због тога ће Национална партија абортус ограничити, а све који га буду вршили ван дозвољених оквира осудиће на капиталну казну.

                            Абортус ћемо дозволити једино у случајевима када је зачеће последица силовања, инцеста или у случајевима када је на детету уочен дефект, односно када је угрожен живот мајке.

                            Све активности везане за трудноћу, од константовања зачећа, преко одржавања трудноће, до порођаја, биће искључиво у надлежности државних установа.

                            IV. ЕКОНОМИЈА

                            Тржишна привреда и тржишна логика пословања су најбољи начин за економски и технолошки напредак земље. Тржишном логиком пословања се води предузеће али се том логиком не води држава.

                            Задаци државе јесу да:

                            1. Створи политички и правни оквир за функционисање привреде.
                              1. Заштити националну економију системом прописа, царина и евентуалном забраном увоза.
                                1. Оснује државну развојну банку која би кредитирала развој националне привреде.
                                  1. Дефинише приоритете у привредном развоју и сходно тим приоритетима стимулише развој појединих грана привреде.
                                    1. Законски забрани продају националних богатстава (земље, шуме, рудника, воде, …) и великих стратешких привредних система (електропривреде, водопривреде, војне индустрије…).
                                      1. Законски регулише права и обавезе и послодаваца и запослених.
                                        1. Дефинише минималну цену рада.
                                          1. Контролише легалност пословања и наплати порез.
                                            1. Драстичним мерама кажњава корупцију и неиспуњавање законских обавеза предузећа према запосленима.
                                              1. Склапа међудржавне уговоре са другим земљама повољне за извоз и свеукупни развој српске привреде.

                                              Задаци државе нису да:

                                              1. Намеће било какве идеолошке и политичке оквире предузећима.
                                                1. Ремети тржишну логику пословања у постављеном законском и државном или међудржавном оквиру.
                                                  1. Ствара од предузећа социјалне установе, штитећи нераднике и лопове од отпуштања.

                                                  „Фундаменталистички“ приступ у примени принципа „слободне трговине“ довео је до ситуације у којој су судбине читавих држава и народа одређене интересом мултинационалних компанија и међународних финансијских институција. Влада у квазидемократији није ништа друго до предузеће које сервисира интересе ових компанија и институција.

                                                  Национална партија верује да свака држава има право на заштиту националне економије.
                                                  Историја Европе несумљиво показује да је принцип тржишне привреде у комбинацији са правом на заштиту националне економије најбољи начин за свеукупан стабилан економски и технолошки развој друштва.

                                                  Не испуњавање обавеза према радницима у виду уплаћивања здравственог осигурања, радног стажа и кашњења у исплати плата, третираћемо као тешко кривично дело. Ово се неће односити само на одговорне за тренутну ситуацију, него и на све који су у овим криминалним радњама учествовали последњих деценија. Сви ће одговарати.

                                                  Тржишта Африке, Азије и Јужне Америке

                                                  Изузетно богата и велика тржишта Африке, Азије и Јужне Америке привлаче данас посебну пажњу и таквих привредних гиганата какви су Русија и Кина. Нажалост, квазидемократска власт Републике Србије је потпуно под контролом Брисела, па су активности српске државе на овим просторима сведене на минимум.

                                                  Власт коју ми створимо посветиће посебну пажњу земљама Африке, Азије и Јужне Америке са циљем интензивирања привредне сарадње између тих земаља и Републике Србије.

                                                  Приватизација

                                                  Све приватизације на територији Републике Србије ће бити преиспитане.

                                                  Стране компаније за које се утврди да су учествовале у приватизационој пљачки, биће протеране са српског тржишта, а имовина ће бити национализована. Свим држављанима Републике Србије за које се утврди да су учествовали у систематском обезвређивању предузећа пре приватизације, у лажној процени вредности предузећа током приватизације, у отпуштању радника и свим “финансијским терористима” који су нас својим одлукама и довели довде, биће суђено за акт велеиздаје (видети поглавље V КРИМИНАЛ).

                                                  Економски однос са иностраним државама ће се, у најгорем случају, базирати на односу реципроцитета. Колико њихова тржишта буду отворена за наше производе и инвеститоре, толико ће и наше тржиште бити отворено за њихове производе и инвеститоре.

                                                  V. КРИМИНАЛ

                                                  Заштита јавности и имовине појединаца и државе је важнија од законских права криминалаца и ставља се испред законских права истих. Целокупан правосудни систем, полиција и тежина затворских или новчаних казни се прилагођава овом принципу.

                                                  Власт је дужна да донесе политичку одлуку о уништењу организованог криминала.

                                                  Држављани Републике Србије ће се на референдуму изјаснити о највећој (капиталној) правосудној казни – смртна казна или доживотна робија без права на помиловање, а која ће се изрицати за следећа тешка кривична дела:

                                                  • Крвног деликта – убиство (серијско; због директне материјалне користи; илегални абортус; убиство беспомоћних особа (старих, деце, инвалида (физичких или психичких), трудница), убиство или рањавање службеног лица);
                                                    1. Сексуалног деликта – силовање.
                                                      1. Педофилију.
                                                        1. Учесницима (све и да је добровољно) у инцесту.
                                                          1. Нарко дилерима и припадницима нарко картела.
                                                            1. Тероризам.
                                                              1. Учествовање у оружаним пљачкама.
                                                                1. Вођење организоване криминалне групе.
                                                                  1. Свима који буду осуђени два пута за кривична дела из области тешких кривичних дела.
                                                                    1. Починиоцима акта велеиздаје (акт велеиздаје се односи на сва дела појединца, или групе, држављана Републике Србије, која су директно усмерена на штету исте, а обухватају:
                                                                    1. Шпијунирање за стране обавештајне службе.
                                                                      1. Доношење крупних политичких одлука на штету Републике Србије и њених држављана од стране људи на високим функцијама који су директно или индиректно корумпирани од стране иностраних центара моћи или домаћих лобија.
                                                                        1. Намерно пласирање лажи које доводе до доношења крупних и могуће штетних политичких одлука.
                                                                          1. Испорука оружја, опреме и хране непрописног стандарда и квалитета српској војсци, а све то зарад личне материјалне користи.

                                                                            Полиција је дужна да употреби ватрено оружје у свакој ситуацији у којој криминалац или група криминалаца својим поступцима представљају директну и непосредну претњу за живот и здравље припадника јавности или саме полиције.

                                                                            Судијама ћемо пружити сигурна материјална примања, бенефиције и сталну полицијску заштиту. Једном изабран судија не може да буде смењен због политичких одлука политичке партије на власти. Судија може бити смењен само и искључиво због злоупотребе положаја или неадекватног обављања својих дужности. Национална партија ће преиспитати рад свих данашњих, али и бивших, судија. Сви који су учествовали у политичким, намештеним, процесима ће бити отпуштени, а сва примања остварена на име обављања дужности судије ће морати да врате.

                                                                            Свако физичко и ментално злостављање ухапшених је строго забрањено и кажњава се по закону вишегодишњим затворским казнама.

                                                                            Свака злоупотреба положаја и кршење закона од стране припадника правосудних органа и полиције се третира као тешко кривично дело и кажњава се у складу са законом.

                                                                            Смисао постојања правосудног система и полиције је заштита јавности и државе од криминалних активности. Цивилизацијски утемељена и часна идеја да се законски регулишу права криминалаца је, у квазидемократији која данас, нажалост, влада Европом и Србијом, претворена у систем у којем се непрестано угрожава јавна безбедност под изговором „заштите људских права“ криминалаца.

                                                                            Нова жртва убице који је пуштен из затвора после десет година није, у ствари, жртва тог убице, него је жртва неспособног система. Злостављано дете од стране педофила који је после неколико година пуштен из затвора, није жртва тог педофила, него је жртва неспособног система.

                                                                            Свака жртва која је могла бити спречена деловањем органа безбедности, а то није учињено зато што органима безбедности законски није дозвољено да употребе сва средства која су им на располагању, није жртва криминалних активности него је жртва система. Систем који Национална партија буде формирала неће производити овакве жртве.

                                                                            Организовани криминал

                                                                            Нема организованог криминала без директне подршке власти или делова владајуће структуре. Држава је јача од организованог криминала. Своју снагу држава не може да употреби док се не донесе политичка одлука о уништењу организованог криминала. Власт Националне партије ће такву одлуку донети!

                                                                            Партије квазидемократије у свом програму имају „борбу“ против организованог криминала. Национална партија неће „борбу“, него потпуно и немилосрдно уништење организованог криминала у веома кратком року уз законску употребу свих расположивих средстава државног апарата.

                                                                            Свим припадницима организоване криминалне групе биће одузета имовина.

                                                                            Кривична одговорност

                                                                            Национална партија ће Кривичним закоником Републике Србије разликовати две врсте осуђеника и две врсте служења затворских казни:

                                                                            Прву групу чине људи осуђени на казну затвора у трајању до 15 година. То су особе које ће казну служити по постојећем систему ресоцијализације и о њима ће се “старати” порески обвезници. Ради се о починиоцима кривичних дела попут: убиства у афективном стању, имовинског деликта, саобраћајног деликта, компјутерског деликта и сл.

                                                                            Другу групу чине осуђеници на казну затвора у трајању преко 15 година. То су особе које ће казну служити по новом систему ресоцијализације. О њима се неће “бринути” порески обвезници Републике Србије. Своју казну ће одслужити кроз друштвено користан рад. Даће им се шанса да раде на тешким физичким пословима и да на тај начин зараде за свој живот. Овде говоримо о починиоцима тешких кривичних дела попут: одређених врста крвног деликта, организованог криминалитета, одређених облика злоупотребе службеног положаја, тешких облика породичног насиља и сл.

                                                                            За Националну партију, код починиоца тешких кривичних дела, не постоји категорија малолетника.

                                                                            Национална партија ће Кривични законик примењивати ретроактивно, што значи да нас постојеће казне затвора од 2 (две) године затвора за силовање или злоупотребу службеног положаја, не занимају. Починиоци ових дела, без обзира када су почињења, поново ће за њих одговарати, али овај пут, заиста.

                                                                            Полиција

                                                                            Полиција сваке државе је темељ унутрашње стабилности. Нажалост, у Републици Србији један део полицајаца представља кичму хаоса који постоји. Није редак случај да су управо они, у плавим униформама, дилери дроге, трговци оружјем, “партијски ратници”, организатори и учесници организованих криминалних група или препродавци половних аутомобила.

                                                                            Ова мањина бедника који су се одрекли своје значке у највећој мери доприносе лошој слици полиције у јавности.

                                                                            Национална партија ће преиспитати све запослене у Министарству унутрашњих послова. Сви који су били криминалне полуге било ког режима, од комунистичког преко милошевићевог па до дана данашњег, ће за то одговарати. Они, који сматрају да треба да се понашају сходно апсолутизма претпостављених, а не на основу апсолутизма Закона и Устава Републике Србије, не могу бити у службама које треба да гарантују безбедност и сигурну будућност наше Отаџбине и деце.

                                                                            Породице наших браћа и сестара који су, носећи полицијске и војне униформе, часно дали своје животе и своје кости уградили у темеље наше Отаџбине и наша браћа и сестре који су остали ратни инвалиди и њихове породице, немају за шта да брину. Све њихове породице ће бити материјално, социјално, здравствено и у сваком другом погледу осигуране.

                                                                            Обавештајне службе

                                                                            Национална партија ће раскрстити са праксом да обавештајне службе буду средства режима на власти да се обрачуна са политичким неистомишљеницима. Од њих ћемо направити најефикаснији безбедносни систем за идентификовање и уклањање непријатеља српских националних интереса.

                                                                            Сви који су у службе дошли на основу политичке подобности и/или родбинских веза, биће отпуштени и осуђени на деценијску робију због угрожавања националне безбедности. Сва материјална примања која су остварили на име функције коју су обављали мораће да врате. Исто важи и за оне који су пензионисани.

                                                                            Сви тајни досијеи обавештајних служби који су настали коришћењем службе као средства за обрачун са политичким неистомишљеницима биће отворени, а ко год је учествовао у евентуалном фалсификовању и/или уништавању истих, отпуштен и осуђен због угрожавања националне безбедности.

                                                                            VI. ТЕРИТОРИЈАЛНО И ПОЛИТИЧКО УРЕЂЕЊЕ ДРЖАВЕ

                                                                            Територијални суверенитет и интегритет државе се гарантује Уставом Републике Србије.

                                                                            На територији Републике Србије формираћемо 12 (дванаест) нових области, а постојеће Аутономне покрајине (Војводину, Косово и Метохију) ћемо укинути.

                                                                            Законом о Локалној самоуправи, гарантоваћемо финансијску стабилност истих, тако што ће 60% материјалних средстава зарађених на њеној територији остати у локалној каси, док ће остатак ићи у обласни и републички буџет.

                                                                            За разлику од постојећег, Национална партија ће се залагати за “равномерни развој” који неће значити никакав масиван поступак политичког или економског „инжењеринга“ којим би се сви делови учинили „једнакима“. Напротив. Онај део државе који боље и више ради више ће имати и у њему ће становништво материјално боље живети.

                                                                            Законска обавеза републичке власти ће бити да у случајевима природних или еколошких катастрофа пружи неопходну материјалну помоћ угроженој области.

                                                                            Држава ће кредитима помагати мање развијене области.

                                                                            Регионализација и децентрализација

                                                                            Постојећи пројекти „регионализације“ и “децентрализације” имају два основна циља:

                                                                            1. Преуређење Србије према интересу политичког и војног савеза предвођеног Сједињеним Америчким Државама (видети поглавље VIII. СПОЉНА ПОЛИТИКА).
                                                                              1. Давање извесне политичке моћи и привилегија локалним послушницима режима, појединачно неспособним да дођу на кључне позиције у централној власти.

                                                                              Због тога се са правом може, као што говоримо о квазидемократији, говорити о квазирегионализацији и квазидецентрализацији. Национална партија ће, свесна чињенице да су све друштвено-економски развијене државе регионализоване и децентрализоване, на територији Републике Србије формирати 12 (дванаест) нових области, а постојеће покрајине, као чист комунистички производ усмерен на сакаћење српског националног бића, укинути. Области које ћемо формирати су:

                                                                              – Банат;
                                                                              – Бачка;
                                                                              – Срем;
                                                                              – Београд;
                                                                              – Западна Србија;
                                                                              – Источна Србија;
                                                                              – Јужна Србија;
                                                                              – Косово;
                                                                              – Метохија;
                                                                              – Подунавље;
                                                                              – Стара Рашка;
                                                                              – Шумадија.

                                                                              Области ће бити јединице са широком аутономијом. Имаће право да доносе одлуке усклађене са Републичким законима, али неће моћи да доносе законе. Приходе ће остваривати из троструких извора:

                                                                              1. Учешће у државним порезима и таксама;
                                                                                1. Таксе које сами уводе;
                                                                                  1. Део прихода од продаје државне имовине и рента од изнајмљене имовине.

                                                                                  У здравству ће, у материјалном погледу, области бити надлежне за здравствене станице, домове здравља и болнице.

                                                                                  У школству ће бити надлежне за изградњу и одржавање школа, плаћање наставног и помоћног особља школа. Дужни су да се придржавају наставних програма и планова које се доносе на републичком нивоу.

                                                                                  У надлежност области спадаће и саобраћајнице регионалног значаја, регионална привреда и пољопривреда, привредна или пољопривредна инфраструктура (на пример: системи за наводњавање од регионалног значаја), комунални систем (рецимо, водоводи од регионалног значаја и томе слично).
                                                                                  Органи власти у областима су обласна скупштина и обласна влада.

                                                                                  Обласну скупштину ће чинити обласни посланици чији број зависи од величине области и којих може бити највише 50. Посланици се бирају на обласним изборима по већинском систему. Своју функцију обављају волонтерски (уз накнаду материјалних трошкова и дневница).

                                                                                  Обласну владу (величине до 5 чланова) бира и смењује обласна скупштина.
                                                                                  Њен и рад других обласних органа надзире надлежно републичко министарство. Буџете и фондове области контролише надлежни суд. Овлашћења области се могу мењати само одлуком Народне скупштине.

                                                                                  Локална самоуправа

                                                                                  Постојећи принцип давања статуса града или општине одређеним локалним самоуправама, за Националну партију је неприхватљив. Он није утемељен на истинској жељи да се задовоље потребе људи који у њима живе, него је производ политичких сплеткарења како би се неки локални политички бескичмењаци задовољили.

                                                                                  Због тога ће Национална партија свим локалним самоуправама које имају више од 20 000 становника дати статус града, а свим локалним самоуправама које имају мање од 20 000 становника статус општине. Добијање статуса града, или општине, значи несагледиво већи степен економске стабилности за људе у тим местима, а самим тим боље услове за живот њих и њихове деце.

                                                                                  Најважнија одлука Националне партије биће Закон о локалној самоуправи којим ћемо гарантовати свим јединицама локалне самоуправе 60% од укупних прихода у њиховом локалном буџету. То значи да новац који људи зараде у Аранђеловцу, Сомбору, Руми, Суботици, Вршцу, Краљеву, Смедереву, Кикинди или било ком другом месту наше Отаџбине, више неће ићи у Београд (или Нови Сад) па ће се одатле, у мери у којој они одлуче да нам је довољно, враћати. Не. Тај новац остаје у локалној каси и за њега одговарају искључиво локални политичари.

                                                                                  Становници јединица локалне самоуправе ће директно бирати шефа полиције, начелнике здравствених установа, судије и директоре јавних предузећа. Постојећи начин избора људи на претходно наведена места је искључиво у функцији одржавања партијског монопола и запошљавања партијских полтрона, а све о трошку пореских обвезника.

                                                                                  Послове у надзорним и управним одборима ће обављати искључиво људи чија професија одговара основним надлежностима јавног предузећа, без икаквих материјалних надокнада, односно волонтерски.

                                                                                  Национална партија ће проверити сва решења о запошљавању у јавном сектору (како на локалном тако и на републичком нивоу) и све чије квалификације не одговарају послу који обављају, отпустити. Сви који су дозволили ова запошљавања одговараће за тешко кривично дело злоупотребе службеног положаја.

                                                                                  Република или монархија

                                                                                  Национална партија ће организовати референдум на коме ће се држављани Републике Србије изјаснити по овом питању. Уколико се изјасни за монархију, народ ће се на референдуму изјаснити и о првом краљу након комунистичке диктатуре, будући да постоји више чланова краљевске породице Карађорђевић који полажу право на Круну.

                                                                                  Наглашавамо да ће Национална партија организовати референдум о монархији само ако се претходно јасно утврде обавезе будућег монарха коме неће бити дозвољено да служи за компромитовање нације што је, безмало, сврха скоро свих монархија данашње Европе.

                                                                                  VII. СРПСКА ВОЈСКА

                                                                                  Српска војска се димензионише и организује искључиво у складу са конкретним потребама државе огледаних у безбедносним изазовима.

                                                                                  Свака политичка или криминална активност која има за последицу угрожавање борбене готовости војске или нанесе материјалну штету војсци третираће се као тешко кривично дело акта велеиздаје (видети поглавље V КРИМИНАЛ).

                                                                                  Законски ћемо забранити изнајмљивање јединица Српске војске за учествовање у империјалним ратовима НАТО пакта или било које друге империјалне силе.

                                                                                  Законски ћемо забранити изнајмљивање јединица Српске војске за учествовање у тзв. “мировним операцијама” УН или било које друге организације.

                                                                                  Српски држављани који желе да учествују у војним сукобима који се не тичу Републике Србије моћи ће то да раде искључиво без употребе обележја Републике Србије и без икакве умешаности српске државе у њихове подухвате.

                                                                                  Српски порески обвезници неће трошити новац на заштиту и помоћ држављанима Републике Србије који самовољно одлуче да учествују у туђим ратовима и дођу у позицију да им је потребна помоћ или заштита због такве одлуке.

                                                                                  Војна обавеза

                                                                                  Узимајући у обзир реално стање константне угрожености територијалног интегритета и суверенитета Републике Србије, Национална партије ће, ослањајући се на сличне примере из света, Законом о српској војсци обавезати све пунолетне држављане Републике Србије на служење војне обавезе.

                                                                                  Смисао војне обавезе је обука становништва за ратне услове. Биће организована и финансирана у складу са потребама и могућностима државе. Смисао војне обавезе није бескористан друштвени рад и психолошка терапија за фрустриране појединце већ максимална афирмација способности и посебности сваког војног обвезника у функцији борбене готовости Српске војске.

                                                                                  Сви држављани Републике Србије, без обзира да ли имају место пребивалишта на територији Републике Србије или у иностранству, ће након завршене средње школе морати да се одазову позиву за служење војног рока.

                                                                                  Дужина трајања војног рока и начин служења истог ће се прилагодити реалним могућностима појединца у зависности од пола, као и тренутним финансијским могућностима Републике Србије.

                                                                                  Српска војска ће се састојати од професионалаца и непрофесионалних војника – војних обвезника. Војна обавеза ће важити за све држављане Србије и исте ће појединац моћи да буде ослобођен само из здравствених разлога.

                                                                                  Поред „елементарне“ војне обуке (руковање пешадијским наоружањем и најосновнија пешадијска обука) сваки војни обвезник ће имати и посебну војну обуку у одређеном роду војске према потребама државе и појединачним способностима сваког обвезника.

                                                                                  Војна обавеза подразумева:

                                                                                  • За мушкарце: војну обуку и активно учешће у Српској војсци у одређеном временском периоду и периодичну војну обуку и наставу после војне службе све до 60-е године старости.
                                                                                    1. За жене: војну обуку у много краћем трајању од оне за мушкарце искључиво у месту боравка и периодичну војну обуку и наставу после војне службе све до 60-е године старости.

                                                                                    Без обзира што ће морати да прођу војну обуку, особе женског пола неће моћи да учествују у борбеним дејствима, осим у ситуацијама потпуне мобилизације и опште угрожености Отаџбине.

                                                                                    Сваки српски држављанин који успешно заврши војну обуку имаће право на поседовање и ношење оружја без икаквог додатног и посебног услова. То право може да изгуби само у случају кривичног гоњења или губитка одговарајућих психофизичких способности.

                                                                                    Време проведено током служења војне обавезе уписиваће се као бенефицирани радни стаж.

                                                                                    Уколико се не јаве на одслужење војног рока, сви држављани Републике Србије ће, поред кривичне одговорности, изгубити право да икада добију пасош Републике Србије.

                                                                                    Професионална војска

                                                                                    Професионалци у Српској војсци ће моћи да буду искључиво српски држављани који нису кривично осуђивани.

                                                                                    У редове професионалног дела Српске војске ћемо, пре свих, примати искључиво војнике који имају искуства са ратишта широм српских земаља, а који су политичким чисткама западних послушника са власти, отерани из војске.

                                                                                    Одговорност за протекле ратове

                                                                                    И поред чињенице да смо скоро све ратове у протеклих 20-ак година изгубили, српски војници немају чега да се стиде. Они су били достојни својих светих предака. Ратове смо изгубили због корумпирано-неспособних политичара и ратних профитера.

                                                                                    Због тога ће Национална партија апсолутно све који су зарађивали на крви и патњи наше браће и сестара; све политичаре који су се договарали са нашим крвницима о подели српских територија и подржали срамну капитулацију; све генерале, старешине и војнике који су побегли остављајући незаштићену српску чељад, без икакве милости казнити за акт велеиздаје (видети поглавље V. КРИМИНАЛ).

                                                                                    Национална партија ће проверити сва решења о “војно неспособнима” и све који су учествовали у лажирању истих казнити деценијском робијом. Како оне који су ставили свој печат на решење, тако и оне који су за то платили.

                                                                                    Свим војницима који су учествовали у ратним дешавањима ћемо исплатити ратне дневнице и уписати проведено време на ратишту као бенефицирани радни стаж. Све породице палих бораца, као и ратни војни инвалиди и њихове породице (држављани Републике Србије али и сви добровољци из Русије, Грчке и других братских држава) ће бити збринути. Нећемо никога заборавити.

                                                                                    НATO и “мировне операције”

                                                                                    Задатак српске војске је да штити државу и држављане Републике Србије од сваке агресије. Њен задатак није да учествује у окупацији других народа и туђих територија нити да чува мир у другим државама. Не само да не постоји ни један једини разлог да порески обвезници Србије плаћају за овакве подухвате војске, него је употреба војске за окупацију других народа и туђих територија у суштинској супротности са најосновнијим системом вредности који ми подржавамо (видети поглавље X НАТО).

                                                                                    Српска војска ће интервенисати ван граница Србије само у случају масовног прогона или покушаја геноцида над Србима на њиховим вековним територијама на простору бивше Југославије.

                                                                                    VIII. СПОЉНА ПОЛИТИКА

                                                                                    Подршка легитимним српским интересима у свим српским земљама на Балкану укључујући и оне које су тренутно под окупацијом.

                                                                                    Посебно јаке политичке и економске везе са Републиком Српском са крајњим циљем коначног уједињења.

                                                                                    Потпуна политичка неутралност по питањима која се не тичу српске државе и српског народа на његовим легитимним и историјским просторима на Балкану.

                                                                                    Безусловно поштовање суверенитета различитих држава, различитих нација, вера и култура на целој планети.

                                                                                    Политичка и привредна сарадња, без икаквих идеолошких предрасуда, са свим државама које поштују територијални интегритет Србије и не угрожавају легитимне српске интересе на свим српским земљама на Балкану.
                                                                                    Србија између Истока и Запада

                                                                                    Судбина Европе данас је одређена политичким деловањем два велика блока. Један је савез земаља предвођен САД-ом који ћемо у даљем тексту, због једноставности, мада не сасвим коректно, називати Западом, а други блок, чија је моћ у нарастању, воде Русија и Кина.

                                                                                    Последњих двадесет година српске историје несумљиво показује да је „легитиман“ интерес Запада мала, слаба и безначајна српска држава на Балкану. Такав став Запада проистиче из:

                                                                                    • сасвим исправног виђења Србије као увек потенцијалног руског савезника;
                                                                                      1. велике „понуде“ других савезника на Балкану, много бољих од Србије,у политичкој конфронтацији Запада са Истоком.

                                                                                      Последњих десет година српске историје несумљиво показује да нема те политике Београда која може да промени суштинско виђење Србије од стране Запада, а камоли да суштински промени политику Запада према Републици Србији. Једини начин је да Србија као држава и Срби као народ нестану, али у том случају Запад не би могао да промени своју политику према Србији и Србима јер се не може променити политика према нечему што не постоји.

                                                                                      Ми разумемо и прихватамо као политичку неминовност овакав однос Запада према Србији.

                                                                                      Међутим, излаз, за разлику од бројних “неверних Tома”, не видимо у апсолутном потчињавању Републике Србије Русији и претварању Републике Србије у руску губернију. Највећа несрећа Србије је у чињеници да у њој, тренутно, доминирају два блока: они који би себе, своје најближе и своју Отаџбину беспоговорно продали Бриселу и Вашингтону, наивно се надајући да ће тако сачувати своју главу и они који би себе, своје најближе и своју Отаџбину беспоговорно продали Москви, наивно се надајући да ће тако сачувати своју главу.

                                                                                      Заслепљени својим лудилом, једни друге нападају не увиђајући да проблем није ни у Истоку ни у Западу, ни у Бриселу ни у Москви, него у чењеници да нас желе продати. Они не представљају Србију и нашу нацију, већ себе и своје личне интересе.

                                                                                      Међутим, горе изнешено размишљање не значи да Национална партија није у стању да препозна разлику између спољне политике Запада и Русије. Напротив. Национална партија види политику Запада као изразито анти-српску са крајњим циљем стварања мале, безначајне и национално непрепознатљиве провинције Брисела, под називом Србија. С друге стране, политика Русије у овом тренутку, као, уосталом, и увек до сада, не рачунајући комунистички период, подржава јаку, стабилну и просперитетну српску државу на Балкану. Сем тога, Национална партија веома цени данашњу принципијелну политику Русије која, за разлику од Запада, искључује наметање било каквог идеолошког модела партнерима у међународној политици.

                                                                                      Национална партија ће своју политику утемељити, не на слепом послушништву, личним интересима и емотивним осећањима, него на конкретним националним интересима српске нације.

                                                                                      Однос Запада према Србији у светлу интереса Западних народа

                                                                                      Запад је врло сложен политички и војни савез. Ми процењујемо да „резултантна“ политика Запада према Србији не представља легитиман интерес западних народа укључујући и амерички народ (шта год да се под тим подразумева). Не улазећи овде у процену самог система на Западу и интереса политичких и пословних елита Запада, сматрамо да је политика и војна подршка муслиманима и Шиптарима на Балкану дубоко у супротности са реалним интересима Западних народа, пре свега народа Европе. Европа, ако не и саме САД, пре или касније ће морати да покрене решавање “муслиманског питања“ у Европи, не због Срба и Балкана већ због сопствене безбедности и сопственог опстанака. То ће бити тренутак када ће легитиман интерес Србије и српског народа на Балкану коначно почети да се уважава на Западу.

                                                                                      Полазећи од свега наведеног у претходном пасусу, ми не сматрамо Западне народе српским непријатељима. Напротив. Западни народи, нарочито народи Европе, баш као и Срби, жртва су једне исте криминалне политике направљене по мери искључиво тренутних политичких и финансијских елита Запада.

                                                                                      Република Србија и суседне земље

                                                                                      Однос Србије према суседним земљама биће утемељен на односу реципроцитета. Сва права која држављани Републике Србије буду имали у суседним државама, имаће и њихови држављани у Републици Србији. Република Србија ће пружити сву неопходну помоћ и заштиту свим својим држављанима који се, тренутно, налазе ван наших граница.

                                                                                      Приоритет за Националну партију је Република Српска. Власт коју буде формирала Национална партија ће првенствено инсистирати на успостављању заједничког васпитно-образовног система; укидању граничних прелаза; давању свим држављанима Републике Српске држављанство Републике Србије; ближој привредној сарадњи; успостављање јединствених спортских такмичења, а када се за то створе услови, расписивање референдума о уједињењу. Дрина неће бити граница, него кичма српске државе.

                                                                                      IX. ЕВРОПСКА УНИЈА

                                                                                      Европска Унија није „примарни“ савез. Она је само „подсавез“ који функционише у оквиру једног већег политичког и војног савеза предвођеног Сједињеним Америчким Државама (видети поглавље VIII. СПОЉНА ПОЛИТИКА).

                                                                                      Европска Унија је политичка творевина настала из интереса крупног капитала, међународних финансијских институција и политичких елита Запада.

                                                                                      Европска Унија није настала као „потреба“ различитих европских народа да „живе заједно“ (не упуштајући се у анализу бесмислене конструкције „живети заједно“). Само тотални политички дилетанти могу да верују да, на пример, Финци имају потребу да „живе заједно“ са Португалцима или, на пример, Холанђани или Данци са Бугарима и Румунима.

                                                                                      Европска Унија је суштински антидемократска творевина у којој се практично све, а нарочито кључне одлуке, доносе супротно вољи већине становништва Уније. Најпознатији и најдрастичнији пример је усвајање тзв. Лисабонског споразума.
                                                                                      Процес креирања и развоја Уније подразумева не само процес нарушавања суверенитета европских држава већ и процес уништавања националног и културног идентитета европских народа. Један од многобројних примера за то је забрана држања верских обележја у државним школама у Италији.

                                                                                      Добар проказатељ шта Унија јесте и како је њени творци виде може се сагледати из следећих навода:

                                                                                      „Велика битка мора да почне одмах, изгубљени терен мора да поново освојимо, време је да масони преузму иницијативу у институцијама Уније … Реч је о бици коју ће морати да води лаицизам и секуларизам против конфесионализма” – Марсел Конрад, декларисани масон у Европском Парламенту.

                                                                                      ”Европа се мора присилити да прихвати универзалну идеју Просветитељства – идеју да су људи само грађани, да су људи у Европи грађани Европе пре него што су Јевреји, црнци, Мароканци, хомосексуалци, хетеросексуалци … ” – Жан Мишел Кијарде, бивши велики мајстор француске Велике Ложе Оријента.

                                                                                      Европска Унија има масивну и веома скупу бирократију коју, наравно, издржавају порески обвезници Уније. На тај начин порески обвезници Уније имају привилегију да плаћају бесконачна ламентирања „стручњака“ Уније о „кључним“ и „суштинским“ питањима за живот становника Уније: од величине и степена закривљености краставаца до „људских права“ у Судану и Сомалији. Преведено на „прост“ српски то би отрилике значило: док год има оваца наћи ће се неко и да их шиша.

                                                                                      Европска Унија ствара могућности за неодговорно и криминално понашање политичких елита појединачних државаУније и обезбеђује заштиту тих елита од било какве одговорности. Најдрастичнији пример је вишегодишње неконтролисано задуживање појединих држава Уније које је те државе довело на ивицу банкрота. Политичке и финансијске елите одговорне за то, не само да нису кривично одговарале, већ су и задржале своје положаје.

                                                                                      Европска Унија, у суштини, нема идеологију. Оно што се подразумева под „иделогијом“ Уније је најобичнија демагогија о „људским правима“, „демократији“ и „слободном тржишту“. То је, у ствари, пропаганда која је у служби опстанка на власти и задржавања привилегија владајуће класе Уније.

                                                                                      Европска Унија је неприродна и наказна политичка творевина направљена искључиво по мери и у складу са интересима привилеговане мањине. Њен опстанак зависи од њене способности да потпуно уништи суверенитет земаља чланица, затре национални и културни идентитет аутентичних европских народа и претвори исте у пуко потрошачко стадо које ради, једе, спава, размножава се, имбецилно забавља и наравно, најважније – плаћа порез. У борби са европским народима и њиховим идентитетом, Европска Унија користи сва расположива средстава, од класичне репресије карактеристичне за тоталитарне режиме, која подразумева забрану употребе националних и верских обележја, вербални деликт, дискриминацију европских народа, … до „употребе“ неевропских имиграната са циљем радикалне и трајне промене друштвене структуре аутентичних европских народа.

                                                                                      Европска Унија је само још једна тоталитарна творевина на европском тлу, по много чему слична Југославији или Совјетском Савезу, те се ни њен крај неће много разликовати од краја ових накарадних творевина.

                                                                                      Ми процењујемо да после безмало сто година лутања политичким беспућима политичких монструма који су сви, негде на крају назива, имали реч „Југославија“, Србија нема ни један једини разлог да још једном, упркос свом искуству, жртвује свој суверенитет на олтар најновијег политичког чудовишта модерне Европе.

                                                                                      Политичка елита квазидемократије која данас влада Србијом води политику „уласка у ЕУ“ само и искључиво из себичних интереса, надајући се финансијској помоћи из Брисела која би им продужила боравак на власти. Прича о Европској унији другова и другарица који су преко ноћи постали господа и госпође, уједно је и опасна пасивизација наших држављана. Ствара се лажна нада да ће нам уласком у Европску унију све процветати – лопови у затвору, радници у фабрикама, сељаци на њивама, деца у школи, поштени политичари на власти, сређене улице… Како ће нас Европска унија “цивилизовати”. Међутим, неће бити тако.

                                                                                      Сетимо се само како су нас месије илузија о свим добитима уласка Србије у Европску унију подсећале како је некада Грчка била далеко иза нас, а ето, уласком у Европску унију нас претекла. Па где је та Грчка данас? Како то да Европска унија није “цивилизовала” Грке за готово 30 година обостране љубави? Као што је прошла Грчка, проћи ће и већина осталих чланица Европске уније. Иста судбина очекује и Шпанију, Португал, Италију, Ирску (за коју су нам причали да је невиђено чудо Европске уније)… Дакле, лагодан живот чланица Европске уније се не остварује штедљивошћу и радом, него задуживањем. Међутим, једнога дана, дугови се морају вратити.

                                                                                      Према томе, судбина наше нације није у рукама корумпиране елите Европске Уније која треба да нас “цивилизује”, него у рукама нашег народа. Једино Срби могу променити своју Отаџбину. Једино ми можемо нешто учинити. Неће то нико други урадити уместо нас…

                                                                                      Национална партија није против сарадње европских народа Европе утемељене на Де Головој визији: “Европа од Атлантика до Урала”, али јесте против Европске уније која представља директну негацију Европе. Ова и оваква Европска унија је одбацила једине заједничке темеље свих аутентичних народа Европе:

                                                                                      • Крст и Хришћанство;
                                                                                        1. владавину права (бомбардујући СР Југославију и признајући “државу Косово”).

                                                                                        Као таква, она је постала негација Европе и не може бити прихватљива ниједном здраворазумском слободарском бићу. Национална партија неће подржати пут Републике Србије у такву Европску унију; у нову Југославију; у нову гробницу Српства.

                                                                                        X. НАТО

                                                                                        НАТО је оружана сила војног и политичког савеза предвођеног Сједињеним Америчким Државама. Савеза који ћемо у даљем тексту, мада не сасвим коректно, називати Западом (видети поглавље VIII СПОЉНА ПОЛИТИКА)

                                                                                        Можемо рећи да се империјална „природа“ САД-а „пројектује“ на цео савез те цео савез има, бар споља гледано, империјални „карактер“. Из овога се лако закључује да је НАТО, у ствари, оружана сила империје.

                                                                                        Основна карактеристика сваке империје у историје је да окупира друге државе и народе, експлоатише њихова природна богатства и радну снагу и намеће свој културни модел другим народима и државама. У том смислу Запад се не разликује од било које друге империје у историји човечанства.

                                                                                        Једна од специфичности Запада је и његов врхунски стратешки циљ: опкољавање Русије под изговором „проширења“ НАТО-а и ЕУ са крајњим циљем распарчавања Русије. Овај циљ Запад је „наследио“ од Британске империје.

                                                                                        Питање да ли Србија треба да уђе у НАТО је, у основи, дилетантско. Право питање гласи: “Да ли Србија треба да уђе у савез који у овом документу називамо Западом?” Формалан улазак у НАТО или евентуална употреба Српске војске у оквиру НАТО-а је другоразредно питање у овом тренутку.

                                                                                        Поглавље VIII. СПОЉНА ПОЛИТИКА говори о односу Запада према Србији и његовом сасвим „легитимном“ интересу да Србија буде мала, нејака и безначајна. Прихватањем ове чињенице долазимо до одговора на питање да ли Србија треба и може да буде чланица савеза. Одговор на то питања сада више није у домену политике и идеологије него у домену логике; у домену здравог разума.

                                                                                        Но, без обзира на однос Запада према Србији постоји још један разлог због којег Србија не треба да буде део савеза и члан НАТО-а. Тај разлог је моралне природе. Окупација и експлоатација других народа и држава и насилно наметање Западне културе другим народима и државама је нешто у чему Србија не треба да учествује из моралних разлога.

                                                                                        Ми подсећамо да је природа квазидемократије у Србији генијално описана изјавом једног од њених утемељивача која је гласила овако: „Онај коме је до морала нека иде у цркву.“ Уз претпоставку да се у овој реченици „црква“ пише малим почетним словом, тј. да се реч односи на храм, а не на Свету Цркву, ми не прихватамо овакву логику. Морал се налази или не налази у човеку, а не у храму.

                                                                                        Намећући овакву логику српској нацији, политичари квазидемократије су себе унапред ослободили од било какве одговорности. Већина људи у Србији зна да су политичари квазидемократије лопови и неморални дегенерици, па се са правом поставља питање: “Зашто нација ништа не предузме?” То је управо због претходно наведене логике којом су људи убеђени, потпуно погрешно, да је сасвим нормално, уколико је неко политичар, да не поштује елементарне моралне норме.

                                                                                        За Националну партију то није нормално и ми ћемо учинити апсолутно све да се српска нација спасе овог моралног посрнућа.

                                                                                        Заборављајући на морал, многима је данас прихватљиво да се сликају са онима који су на Србију бацили 25t осиромашеног уранијума којим су осудили и децу наше нерођене деце на разноразне патње и болести. Данас се грле са онима који су нам окупирали територије, протерали народ, убијали браћу и обешчашћивали сестре.

                                                                                        Национална партија се са њима неће ни грлити ни сликати. Иако Национална партија нема поверења у међународни правосудни систем (шта год да то значи), ипак ће покренути све могуће судске поступке пред релевантним међународним судовима против држава и појединаца укључених у рат против Срба и Србије деведесетих година прошлог века. Сем тога, у Србији коју Национална партија буде водила, служба државне безбедности ће радити свој посао онако како та служба и треба да га ради, што значи да ће сваки појединац или организација добро поразмислити о својој безбедности пре него што крену у рат против Републике Србије.

                                                                                        XI. КОСОВО И МЕТОХИЈА

                                                                                        Косово и Метохија је део Србије који је тренутно под окупацијом политичког и војног савеза предвођеног САД-ом (види поглавље VIII СПОЉНА ПОЛИТИКА и поглавље X НАТО).

                                                                                        Ми разумемо и прихватамо као политичку неминовност такву политику Запада према Србији и употребу Шиптара за остварење те политике, међутим, истичемо да је кључна одговорност за такво стање искључиво на Србији, јер је Србија деценијама, не само толерисала, него и охрабривала неконтролисано насељавање и размножавање Шиптара на јужном делу српске државе.

                                                                                        Окупација дела српске територије није ништа ново или посебно у српској историји. Сваки пут када је неки део српске територије био окупиран Срби су задржавали право да га ослободе када историјске и политичке околности за то постану повољне. То право Србима нико не може одузети до они сами. Не постоји никакав разлог да у овој ситуацији буде другачије.
                                                                                        За остварење тог циља, Национална партија ће се служити следећом политиком:

                                                                                        1. Сарадња са свим спољним чиниоцима који подржавају територијалну целовитост Србије (видети поглавље VIII СПОЉНА ПОЛИТИКА).
                                                                                          1. Одбијање криминалних решења по систему „држава у држави“ која би омогућила Шиптарима да дођу до Београда.
                                                                                            1. Сарадња са другим државама и народима Европе, подједнако угроженим криминалном политиком затирања европских народа злоупотребом муслимана и других неевропских народа на европском тлу.
                                                                                              1. Свим Шиптарима са територије Косова и Метохије биће одузето држављанство Републике Србије.
                                                                                                1. Свим Шиптарима са територије општина Прешево, Бујановац и Медвеђа који су учествовали у побуни против Републике Србије судићемо за кривично дело тероризма.
                                                                                                  1. Административна линија са Косовом и Метохијом биће у потпуности затворена за све који немају држављанство Републике Србије.
                                                                                                    1. Сви не-шиптари који су учествовали на “косовским” изборима кривично ће одговарати.
                                                                                                      1. Сви држављани Републике Србије који су дали лажне податке о боравишту Шиптара на основу којих су добијали пасоше кривично ће одговарати.
                                                                                                        1. Држављанима Републике Србије који су продавали оружје Шиптарима (или било којој страни у претходним ратовима) судиће се за акт велеиздаје (видети поглавље IV КРИМИНАЛ).
                                                                                                          1. Национална партија ће преиспитати све који су за велике суме новца продавали своја имања Шиптарима и забраниће свима да то чине у будућности.
                                                                                                            1. Све држављане Републике Србије који тренутно живе јужно од Ибра, као и све повратнике, ћемо населити на северну територију Косова и Метохије стварајући једну хомогену целину ради лакше одбране у случају напада шиптарских терориста.
                                                                                                              1. Држављанима Републике Србије Национална партија ће пружити сву неопходну заштиту и помоћ, али ће казнити све који ту помоћ злоупотребе својом корумпираношћу или трговином са Шиптарима.

                                                                                                              Косово и Метохија је територија Републике Србије која је у највећој мери загађена осиромашеним уранијумом. За разлику од осталих делова наше територије, које су у мањој или већој мери, деконтаминиране, на Косову и Метохији није ништа учињено. Број оболелих од разноразних канцерогених обољења на Косову и Метохији се повећао за готово 200%. Према томе, најјача оружја Шиптара, наталитет и породица, се распадају. Наталитет због све веће смртности услед радиоактивности, а породица под утицајем система вредности који су им “савезници” наметнули. Шиптари ће “победу” скупо платити – својим нестанком.