Цеца, смисао живота

Цеца, смисао живота

1183
20
Калуђер

Елем, зашто је Цеца смисао живота и много више од пуке случаности?
Врло једноставно, зато што људи који је мрзе, врло битна реч: Мрзе, дакле нису равнодушни, имају дубоке разлоге зашто мрзе Цецу.

Ал кренимо од равнодушних према Цеци. То су једноставно људи којима се не допада њена музика. Самим тиме нити купују њене ЦеДеове, нити иду на њене концерте, али ни не пишу које какве трактакте, дал на ЈуТубе дал на Фејсу, ил де већ све не, на тему зашто су равнодушни према Цеци. Србски речено, пуца им курац за Цецу. Дакле то су људи који су у основи подпуно неоптерећени Цециним постојањем или непостојањем. Живе људи неоптерећено свој живот и пуштају друге да живе … могло би се рећи да им је то нека и животна филозофија, начин живота јел. Укратко, такви људи су на пример савршене комшије са којима човек никад нема свађу.

Самим тим долазимо и до оних других комшија/људи који као да траже повода да започну свађу, и гле чуда, пљувачина по Цеци ко да им је један од омиљених хобија.

Ајмо да видимо ко све спада у ту групу.
.
На првом месту су клинци … и ја сам био један од таквих својевремено. Као ја сам био Рокер а Цеца је наравно зли Народњак па сам је самим тим по дифолту пљувао већ. Дакле клиначки фазони који прођу са годинама као што прођу и пубертетске бубуљице и поделе на које какве рокере, народњаке, панкере, готичаре и шта већ све не.
Али шта је са онима који и даље фурају те клиначке приче? Свакако да не можемо баш тако лако рећи да су хиљаде и хиљаде људи, а који мрзе Цецу из дна душе, сви до реда емотивно незреле особе.
Плус на све то, веома честа је појава код Цецомрзитеља да немају ништа против других народњака, ил бар не у тој мери, ал Цецу не могу да смисле. Шта је онда то тако спорно, у Цеци?
Па спорно је то да у том тренутку кад је Цеца почела да успева у животу, они, Цецомрзетељи, су почели да пропадају и да постају такозване жртве транзиције. Не мрзе они Цецин успех него свој неуспех.

Океј, али шта је онда, са на пример Бугарима, где има такође маса жртава транзиције а готиве Цецу?
Па готиве је зато што њима Цеца није симбол, попут масе Југонасталгичара, за распад вољене им Југославије. Јер баш се накако са појавом Цеце потрефило да се не може више ићи тако лако из Београда за Трст по кафу и фармерке. Самим тим пропаст света. Њиховог. Малограђанског Југословенског. И почетак Цециног, великоСрбског, националног, Аркановог.

За масу размажених маминих и татиних синова Цеца не означава ништа друго до престанак безбрижног живота и зато је мрзе. Јер је са појавом Цеце нестало и удобности типа: слушам РокенРол и студирам на вишој узалудној па ћу се онда већ запослити негде преко везе јер ми је тата заслужни друг, па онда кредит … викендица море пичке … и иде живот ко по лоју.
Кад одједном нема више лоја. Само Цеца. И то на суво. Па прилично непријатно. Из угла маминог и татиног сина јел … или ћерке. А који су наравно сви до реда рат гледали преко ТеВеа и није им падало на памет да се провозају до Вуковара ил не дај боже Книна. Јер тамо је могло и да се погине а то већ није био њихов национални оли животни циљ нит смисао живота. Њихов национални циљ је ипак био много узвишенији и куд и камо даљи. Који? Па Трст. Кафа и фармерке, шта друго.

Добро добро, могло би се тако рећи, ал шта је са масом Хрвата који слушају радо Цецу а далеко од тога да им је национални циљ да Книн оли Вуковар буду Србски?
Па једноставно неоптерећени људи. Јебе им се дал је Цеца Србкиња ил Хрватица. Исто ко што и мени пуца прслук за тим што је Северина Хрватица кад изгледа ко бомба и рецимо она песма „Штикла“ јој је екстра. Капираш, исти комплексаши, оптерећени смарачи, са Србске стране мрзе Цецу а са Хрватске Северину. Јер комплекси немају границе.

Какви сад комплекси?
Па комплекси квази интелигенције, курчеве елите, којој је од све образованости остало још само то да се такмиче ко ће да убаци у реченицу, у каквом Фејсбук коментару ил де већ, што више латинских речи.

Ил што би рекао Александар Радојевић: „Факат је да је већину Цециних песама написала Туцаковићка, жена која је написала толико дивних песама као на пример
„Додирни ми колена“ и да не набрајам сад … И сад ја као треба да волим „Додирни ми колена“ јер је пева Зана Нимани а да омаловажавам песму „Штета за мене“ јер је пева Цеца. То је као да волите само оне Пикасове слике у музејима, а презирете оне које висе по гастарбајтерским кућама. То је лицемерство, благо речено“
А ја на то додао својевремено: „Лицемерство, надобудност … као фол образованост и разумевање уметности јел. Ма лузери, људи препуни негативене енергије. Упуство за употребу таквих: заобилазити их јер невиђено смарају са својом промашеношћу. Како на Фејсу, тако и у стварном животу.“

И ето, због свега тога је Цеца смисао живота и много више од пуке случајности.

Калуђер
10. јули 2013.

Коментари

  • http://nacionalnapartija.net Бог и батина

    Nevena Todorovic; Potpuno dobro zapazanje i istinito.Sto se mene tice,svodi se na samo jedno-ko voli neka je slusa,ko ne voli,neka ne slusa.Moj muzicki,a i kulturoloski ukus je toliko sirok,da sam prezadovoljna njime i odslusati neke Cecine pesme je za mene samo upotpunjavanje mog sarolikog muzickog ukusa.Sociolosk i drustveno-ja sam zadovoljna sobom,pa nemam taj gard ni prema kome
    ———————-
    Dragana Radulovic U potpunosti se slazem sa Nevenom i ako bih i trebala slusati narodnjake Ceca ni u kom slucaju ne bi bila na prvom mestu nego negde u sredini ali poznajem ljude, a i ti ih poznajes, kojima je ona i danas na prvom mestu pa svi ostali …… ali to je stvar ukusa a u to se ne valja mesati
    ———————-
    Elmar Ha sto se mene tice, ravnodusan sam prema ceci…dakle ta prva grupa, cisto zabole me..a daleko od toga da je mrzim. a zasto? zato sto sam jos uvijek od onih nedoraslo pubertetskih koji – iako se vise preko toga ne definisu – ipak vole svakoraznu vrstu rock muzike.sto ne znaci da uspon turbofolka, koliko god on da isao maltene paralelno s raspadom jugoslavije, ne simbolizira na neki nacin i sve vrste propasti tih drustava dole…e sad sta je starije koka ili jaje, ne znam ali ipak mislim da je turbofolk jednostavno jedna vrsta izraza propasti.
    da me jebesh ako nije tako.
    a sve je to pocelo jos s lepom poserem je brenom
    a za njom je pizdila cijela juga…parada jugoslovenka, ko sto bi rekle svabe…i opet sranje.
    ———————–
    Калуђер: Донекле си у праву али само донекле. У праву си кад кажеш да се ради о пропасти. Да, ради се о пропасти дотадашњег начина живота људи о којима сам писао. Али нико у Србији, од такозваних Стамболићеваца (то је онај Комунац што су га убили негде 2000-те), не диже фрку због рецимо концерта Лепе Брене или Зорице Брунцлик на пример. Фрку дижу само због Цеце. Само им Цеца оставља горак укус у укустима.
    ———————-
    Снежана Димић Крсмановић: Realno viđenje!

    • урбана герила

      Можда сам ја растао на Марсу на пример, али сам срећан што се не препознајем у овој твојој ,,подели улога“. Као што сам срећан што сам прошао кроз ’90-е без да запамтим иједну од тих гротескних карикатура турбо-фолка (крмећак, како смо међусобно звали ту гнусну појаву). Није ми то извор среће у животу, али сам задовољан што не морам са тим да живим, као што ми је драго кад уочим говно на тротоару, па избегнем да угазим у њега. То су две димензије односа. Оно постоји без обзира на мене, и непријатна је и безвредна појава, тако да, ако ми се нађе на путу, добро је кад га уочим и прескочим. Тако сам прошао само са непријатним призором, а другачије би прошао са говнетом на ципели, па морам да очистим ципелу, а не дај Боже да још и у кућу унесем то, што је већ уплитање нечега у живот. Е, сад са том несрећном Цецом сам ја баш тако прошао. Кад је почела канализација некултуре да се излива, одједном си посвуда био бомбардован тим непријатним иритантним звуцима надахнутим са радио- Туниса или Техерана, тешко је било заобићи на улици, у превозу, тешко наћи место за излазак а да ниси бомбардован тим смећем. Ипак, бираш, па зато и свесно сузиш изборе. Онда је почело да буде тешко да се избегне најезда и физичка агресија јадника који су тиме лоботомисани. Рачунајући и пандуре који су уместо да штите постали инструмент репресије режима или чисто иживљавање живине у униформи- превише гована за прескочити. На крају, доспевши у војску која губи ратове и негује традицију пропалог комунизма, био сам терорисан без могућности да побегнем или запушим уши том сподобом званом Цеца пуних шест месеци. Гомила примата око мене (који су имали власт да пуштају музику) је сматрала из неког разлога да је та касета једини музички запис на планети, тако да сам сваки дан по не знам колико пута слушао тих неколико ,,песама“. То је ситуација у којој ја нисам могао да игноришем и да ме боли уво за ту сподобу чијим опскурним неталентованим извођењем идиотских текстова и мелодија сам био малтретиран. Није то била фрустрација распалом смрдиславијом за коју ме заболе уво (ето и буквално) нити Трстом (који ме баш нешто и не занима). Не, то је било: пуштам ја друге да живе и животиње, али они мене не пуштају. Против осталих крмећака немам ништа (ефикасно), али бар не знам ни њихова имена, ни њихове песме. А против ове особе, ништа лично, али поштеди ме сестро свога постојања!
      Пошто је други део ове твоје приче посвећен негирању постојања разлике између културе и некултуре, као и тврдњама да је свака потреба људског духа за бољим као и могућност развоја свести и естетике- обично фолирање; морам се запитати чему онда овдашња наша потреба да се изборимо за опстанак свог рода? Ако ћемо прихватити неоварварске образце простаклука, примитивизма, идиотизације који су скоро сасвим потопили остатке наше ионако запарложене културе, онда каква је разлика чије смеће ће нам доћи главе? Јер, становиште које покушаваш да поставиш за опште или ,,нормално“ је суштински супротно ономе што је темељ сваке, па и наше цивилизације. А то је негирање сваког мерила, а тиме и вредности, а тиме и људског духа уопште. Ако тога нема, нема ни културе, а ако ње нема, каква је разлика између цивилизација, и шта нам онда представља препреку да се претопимо у шта нам драго, свака вашка обашка?

      • Калуђер

        Па твоја цела писаније је потврда моје писаније од горе. Ти вучеш ако не тешке оно бар блаже фрустрације из тог периода. И то оно један кроз један. То би ти реко свако ко изчита твоју писанију.

        А видиш и мој животни пут је условно речено приближно сличан твоме па сам се у Септембру 1991 обрео у ЈНА. И мозак ми испрали са Нервозним поштаром и оном песмом; У децембру у децембру у ЈНА.
        И прошао како сам прошао, да не давим сад.
        Ал кога то брига? То било крајем прошлог века! Давна прошлост.

        Е оно што је мени фасцинатно то је да постоји маса људи који се на основу музичког укуса са крај прошлог века као нешто битно опредељују и чак се на основу музичких изкустава и политички опредељује. Дакле не говорим о музичком укусу … него о музичком изкуству и опредељењу!
        Оно као, Транп или Хилари. Ма све само да нији Цеца.
        Додуше махом су људи са твојом причом на другоСрбијанској страни … ал има вас и на овој назови ПатриЈотској. Ево рецимо Никола из Краљева ем Весана деле твоје ставове један кроз један по том питању.

        И оно што мени није јасно је следеће, како по вама треба да изгледа идеалан Србин па да би ви, ето Никола ти и Весна, били задовољни са њим оно баш баш?
        Мислим оно, коју музику треба да слиша, коју фризуру да фура … кад да леже у кревет … јел имате и неки списак послова које савршени Србин може да ради а које не, којим спортовима треба да се бави, које серије да гледа.

        Кажем ти, ниси ти једини који фура ту причу; е ово вреди, праве вредности …а ово је баш фуј пи какано.

        Ено Младен Обрадовић, не знам да ли си то успео да видиш, се бави с`отим који привезак око врата носи Новак Ђоковоћ а који не.
        Мога би ја и на ту тему исписати писанију … него ето, ово са Цецом ми било својевремено куд и камо више запало за око. Како вам се Цеца спомене тако ко онај пас из чувеконог Павлововог експеримента запенити. Постало вам већ условни рефлекс.

        Ево баш сам пре, ма нема ни недељи дана, писакро једној … рецимо познаници ми;“
        https://www.youtube.com/watch?v=2_hIVMrMGcA

        Па не мајке ми, мислим ај паметна си женица … као … трудиш се, уби се од труда да се докажеш као каква паметница. Ја факат никад нећу разумети шта ће ти то. Кога бре брига коју ти музику слушаш а коју не, штас ти читала а шта не. Убиште сте се бре од доказивања како сте ви оно … баш мега елита, само ви знате шта је укусно а шта је оно баш фуј. Ко је примитиван а ко је баш оно исправан.

        Цуњам баш сад по нету, налетим на паметницу … каже у опису саме себе; In love with Mayakovsky, Depeche Mode and snow. На енглески строго. СветЦка жена.
        Реко супер јеботе, ја сам у љубави са Илистрованом политиком Мирославом Илићем и таласима. Додуше од Депеш мода Прснал Џисус ми је једна од омиљених ствари, ал нема везе, блок из превентивних разлога

        Какав бре Филип Давид … олињала дугосрбијанска комуњарска Жидовчина. Не знам дал ми се он више гади ил она Оља Бећковић. Мртва трка. Оно кад је Вучић скино са У92 мени дошло да частим иако сам додуше њен крај замишњао више у стилу оне вештице из Робин Худа … У92 гори а она пада са врха зграде. Ал добро, ја сам скроман човек. И мале ствари знају да ме усреће.

        Живиш бре свој живот. Какви народњаци какви примитивци елитисти и шта ти ја знам шта све не. То бре лузерске тешке конплексашке приче. Шта ти има коме да се доказујеш, набијаш на нос шта слушаш оли читаш. И шта је исправно или не. И онда налетиш на ваког неотесаног ограниченог ем надсве примитивног малограџанина попут мене и наравно да ти лупим контру од самога почетка.
        Нис никад размишљала о томе а?
        Па ето, имаш сад времена … читав живот је пред тобом.“

        Ето, тако сам иначе и налетео на оног Павловића и Симону одавеле http://nacionalnapartija.net/americki-izbori-na-srbski-nacin/ . Та моја, рецимо познаница јел, окачила цитат од Филипа Давида код себе на зид … абсолутно иста прича коју си и ти овде исписао. Те ови су примитивци, нич не ваљају, баш су фуј пи какани. И ја да погледам одакле је тај цитат покупила и налетим на Симону и Павловића.

        Ал опет, благодарим … штоб то мене сметало ко је вама примитиван а ко не. Ваш живот ваше слободно време. Све док ми не стојите с`пушком у стану и терате ме да бацим Цецин ЦеДе … ја задовољан скроз.

        Јооој … иначе, кад сам код бацања ЦеДеа … једини ЦеДе који сам бацио, и то нако у пуној брзини кроз отворен прозор аута је Балашевићев. Негде у Аустрији. Факат је било јаче мене. После ми било жао тог Аустријанца на чију њиву је ЦеДе пао. А стварно нема смисла да прљам човек њиву.
        Ал шташ.
        Судбина је тако хтела … да одем из родног села

        • урбана герила

          Можда ти је дошао такав период, можда желиш да неким инатом сад баш будеш што више такав, а можда и јеси такав. Није сад то важно. Оно што у задње време сведочиш је тако симтоматично за овај народ. Замена теза. Негирајући сопствену културу као и културу уопште чиниш једну крајност у односу на другу која ти се чини супротстављеним. То појашњаваш кад кажеш да обично ово што ја причам причају другосрбијанци. Баш напротив. Трагично прихватање банализовања сваке вредности, па и значења речи, доводи до овако дводимензионалних схватања. Они причају о култури и супротстављању поплави простаклука и примитивизма, али томе контрирају другом врстом простаклука и примитивизма. Српска култура остаје између као оно магаре преко кога се чобани туку. Једни се одричу Српства поистовећујући примитивизам са њим, а други се одричу културе, поистовећујући исфолирани простаклук са њом. А уствари су прихватили мере једни других. Јер другосрбијанци мере Српство према крмећаку који себи натакне шајкачу на главу па мисли да је srbin, bre! А он опет, на сваки помен културе напада мислећи на покондирене тикве еврослинаваца који балаве за западом. Ни једни ни други (ни трећи) немају никаквог додира са оним што значи култура, а ни Српство. А камо ли да им падне на памет да поставе знак једнакости између та два. И једни и други су једнако далеко од било какве културе па и српске. И једни и други носе и живе образцима једне те исте (не)културе нововековне, овог данашњег глобалног села. Исти је то простаклук материјализма, грабежи, оживотињености. И једнима и другима је једина вредност што сировије уживање и забава најбаналнијим и најприземнијим стварима. Нема разлике између слинављења за вименом или гузицом некакве американске ,,диве“ или балављења за лошом пластичном репликом тога са наших простора.
          А оно што ти покушаваш да укажеш да ,,постоји“ и код Цеце и код Миле и сличних сурогата истог тог запада коме као контрирају, је трагедија сваког ко избацује мрак из собе кофама. Сваки човек има потребу да нахрани како тело, тако и душу. И једно и друго се убија мислећи да се храни, ако им дајеш смеће. Пијанцу не вреди покушавати да причаш о врхунској ракији, правом пиву или префињеним винима зато што њега и не занима квалитет и њихова права, прехрамбена намена. Њега занима његово пијанство.
          Остаје да опет поставим питање, ако култура није битна или чак неке њене особености представљају извештаченост (фолирање), за шта се ми овде залажемо, тј. по чему је битно да ли Српство или американизација, или циганизација, арапизација…

          • Владимир Челекетић

            Битно је да имамо ширу слику и да схватимо оно о чему смо писали испод неког другог текста овде. Цеца и екипа су, пре свега, производ утицаја Западне културе код нас и кад кажем Западне не мислим на француске импресионисте или Бечку филхармонију, већ на утицај америчке тзв. субкултуре која се брутално и масивно намеће преко индустрије забаве. Наши „народњаци“ или „турбо фолк“, само су адаптирали ту културну матрицу уводећи неке локалне елементе и музику која је врло слична турској и блискоисточној, али у вредносном смислу, дакле, у културном смислу, то је индустрија забаве Запада која велича новац, „успех“ коме је искључиво мерило новац, разврат и „провод“ у коме је разврат неизостави део. То је начин схватања себе, света и живота уопште. Ја се зато не бих упуштао у расправе које немају краја квалификујући нешто као примитивизам, шунд или кич, јер ту не можемо дефинисати јасне критеријуме и зато је битно да разумемо које су то поруке и који вредносни систем та индустрија забаве представља. Дакле, није то само музика, најмање то има везе са музиком и није само турбо фолк, то је и рок и поп и литерарура и играни програм понајвише, то су приватни животи „звезда“ који се одвијају пред очима јавности, … то је читав живот и карактеристика једне епохе, искључиво материјалистичке, лишене сваке духовности. То је култура човека који је себе прогласио за бога. И тако је свуда. Тај исти систем вредности, видећемо, на пример, у Африци, само ће овде певати и плесати уз ритам афричке музике, али ће порука бити иста и биће нека њихова Цеца, у Јапану ће, опет, бити нека јапанска Цеца, у Америци нека Америчка, коју ћемо звати Мадоном или некако другачије, све једно и ништа од тога неће бити аутентично ни српско ни црначко ни јапанско, чак ни америчко, ако под америчким подразумевамо белу, „традиционалну“, „хришћанску“ Америку.

            ПС. Ма колико нам се Балашевић гадио у политичком смислу, мислим да је тај човек написао песме које превазилазе индустрију забаве и које ће бити сврстане у српску поезију

          • Калуђер

            Замислите сасвим реалну ситуацију.
            Око нове године дошао ја до Србије, покупио Весну Урбаног и Николу и идемо до Владимира за Ваљево на гибаницу. Дакле возамо се преко земље Србије, слушамо музику, напољу снег, у ауту топло … дакле све дивно красно бајно опуштено … док не наиђе нека Цецина ствар .
            Јер у том моменту Николи Весни и Урбаном спада осмех с`лица и изговарају Калуђеру у глас; мењај ово ил ће те избачимо из аута ко ти Балашвићев ЦеДе својевремено, стом разлико да ћеш ти да слетиш на неку Србску њиву.
            И ја јадан што ћу, морам да мењам.

            И то је то, ту се сва прича завршава. Нема ту никаве велике филозовије. Ал баш зато Цеца и јесте нешто што обележава смисао, а не само пука случајност … најобичнија песма која се врти на радију.

            Ја сам имао чак ситуацију, зезамо се Никола и ја нешто по фејсу … и ја убацим у комент и неку Цецину ствар. Кад ми Никола вели, парфразирам; е ово брајо не могу да лајкујем због Цеце.
            И наравно да Николи пуца прслук и за фејс и за комент и за Цецу. Зазанција у часовима доколице. Ал у подсвести му ипак негде стоји урезано … ма све, ал само Цеца не.
            Дакле то је оно што вам је већ постало препознатљива особеност ваших личности. Карактерна особина. Дакле ваш смисао.

            Јер ако није тако, онда супер … нема шта да бринем, од Београда до Ваљева слушамо Цецу нон стоп … ем у повратку.
            А може и обраде Цеце: https://www.youtube.com/watch?v=8ZtSvs42ZX8

          • Владимир Челекетић

            Ја те не бих терао да мењаш музику, каква год да је, док год није превише гласна. Ово да су неки Срби посебно против Цеце, у односу на друге певаљке, нисам знао. Ако су нешто посебно против Цеце, онда то може бити оно о чему си ти писао у овом тексту, мада, ја то не бих могао ни да потврдим ни да спорим, јер мени су све те певаљке исте. У крајњој линији, човеку може да се свиди музика или нека песма, али да се бави ликом и делом певача и певаљки, да се од њих праве идоли или да се они мрзе, да се у њима тражи неки дубљи смисао и неке важне и вредне ствари, то ми никада није било јасно

          • урбана герила

            Ма једноставно извртање појмова. Ја сам лепо написао да сам срећан што не знам ни једну од тих опскурних личности које су нам обележиле 90-е јер једноставно нисам хтео да сапостојом са том канализацијом. Зурло- крмећак сам успешно заобилазио иако је то било изузетно тешко, и било ми је лепо без тога. Као што се говно прескаче. То не значи да ти је говно смисао живота, већ непријатна појава на коју обратиш пажњу тек колико да је прескочиш. Али џаба то причати неком ко се башкари по канализацији, и коме је несхвативо да има нешто лепше него мазати се говнетом. Дакле дотичног идола некултуре сам вам поменуо зато што је игром случаја то ЈЕДИНО од тих цица- меца надимака који конкретно могу да повежем (због непријатних околности из војске-дакле кад нисам могао да се склоним) са одвратним завијањем које ме чуди да ико уопште разликује. А ево, кад поменусмо нову годину, могли би лепше да одемо на првомајски уранак или да размењујемо разгледнице за дан заљубљених. Или да уведемо ставку у програм које тачно западњачке бљувотине су друштвена норма, а које не. Јер није ли неки дан објављен чланак… ето сад не могу да га нађем! Калуђеру, куд се затурило оно кратко обавештење о Ноћи вештица? Углавном, на то сам мислио. А хтео да кажем како нема ништа од тог залагања за традиционалне вредности и сличне дверјанске фразе, ако ћемо да се овде препиремо око малигне појаве која уништава генерације омладине да ли је лоша или не. И да следујемо дегенеричним помодарствима и осталим соцјалистћким тековинама разградње свега изворно народног, а уметнутих на то место 29. новемброва? пре ће бити да је то ,,културни“ миље другосрбијанства.
            Да не буде неспоразума: ко жели код куће да упражњава шта му драго- његова воља. Али ако почне да сугерише то као норму понашања, онда ту нешто није у реду. Што се тиче замишљеног примера пута код Владимира, ја не би инсистирао на томе да је нпр. то време божићног поста, па да гибаница не долази у обзир за мене. Кад ми музика не би пријала, а не би било могуће договорити се, ставио би слушалице и пустио нешто што ми прија. Али пошто не подносим дувански дим, а на то би благовремено скренуо пажњу, вероватно би то био проблем за оне који пуше у колима или у поостору у коме се седи, тако да би предложио да мене примите као дописног члана. Да не намећем своје норме. Или једноставније- да, ако не припадамо сличним друштвеним групама- останемо у оквирима политике. Сад би ово Владимир, ако разуме, могао краће и јасније, али надам се да сте схватили смисао. Нико никога неће утеривати у неки другачији начин живота, али треба имати у виду да је основна разлика око које се од почетка не разумемо (што до сад није био проблем) то да национализам почива на љубави према свом роду (зато је српски родољубље ма колико карикирали ту реч), поштовању и жељи за очувањем његових особености и вредности- мада данас све више простом биолошком опстанку. Зато се и не разумемо биолошки опстанак људи који су изгубили наслеђе свог народа и нису у стању да га носе кроз све промене околности живота које сусрећемо временом: и нису тај народ. Претопили су се у нешто друго. Само, за разлику од верско- националних конвертита, не знају ни шта су, па своју трагедију проглашавају национализмом (већина данашњих родољубаца), или апостолима културе и промене свести (другосрбијанци). А матрица им је иста. Дакле, музика нема везе са целом ствари, питање је око чега се окупљамо.

          • Калуђер

            Урбани; „Нико никога неће утеривати у неки другачији начин живота“

            Па човече божји све време управо то радиш. Управо си бар три четвртине Србске популације назвао говнима које се башкаре по канализацији јер боже мој слушају Цецу.

            Владимир; „Ово да су неки Срби посебно против Цеце, у односу на друге певаљке, нисам знао.“

            Па ето ти па сам читаш Урбанове писаније на ту тему. Не треба ја ту ништа да дописујем нит да појашњавам. Још је Урбани релативно благ каквих има. Мада мого би он то и жешће ал ето суздржава се некако. Цеца му је симбол крмећака канализације гована … итд итд.

            А по Весни је то испирање мозга и свашта нешто зло и наопако и док се тог зла не ослободимо нема нам спаса.

            Као што рекох на само почетку „Врло једноставно, зато што људи који је мрзе, врло битна реч: Мрзе, дакле нису равнодушни, имају дубоке разлоге зашто мрзе Цецу.“
            И ето, Урбани је био толко добар па да детаљније образложи своје дубоке разлоге.

            Сусретао сам чак људе на нету, неки извесни Андреј Андрејевић https://www.facebook.com/andrej.andrejevic.5667/posts/1774015272859669?pnref=story умЈетник наравно, који би државним декретом одређивао шта људи да слушају.
            Вели човек; „Да би уметност цветала, мора се заливати „одозго“. А то значи, инспирација од Бога ка уметнику, а онда подршка власти кроз популаризацију онога што дође као најквалитетније. Замислите само да све телевизије три дана емитују само вредне и узвишене ствари! Још боље, три године! Па направили би непокварљиву корист за бар две генерације!“

            При томе наравно треба узети у обзир да је Андреј на директној вези са Богом који ми је саставио листу најквалитетнијих ствари, а не тамо која каква говна канализације ем зле и наопаке музике. Након тога на ред долазе књиге, филмови, шта ко мисли пише … свеб то Андреј уредио.

            Ја му реко да то штоб он хтео и о чему машта има само још у Северној Кореји. Много га то наљутило. Ипак је човек умЈетинк. А да, и велики патриЈота.
            https://scontent-fra3-1.xx.fbcdn.net/v/t34.0-12/14610747_10154546327928398_931607013_n.png?oh=020520665392f71d4e192e86b65a72a0&oe=58291EDB

            Капираш ли сад Урбани што су се Фашисти сакупили својевремно у Италији? Око јако битне ствари су се окупили а да им нико не би на силу одређивао ни коју ће музику да слушају ни шта ће да пишу ни ком ће богу да се моле.

          • Владимир Челекетић

            Питање „слободне воље“ је велика тема. Музички укус се учи тј. васпитава. Индустрија забаве производи „звезде“ и културне моделе. Разлика између Северне Кореје и света којег ми знамо је више у форми него у суштини, у овом случају. Ја мислим да је декаденција попримила такве размере да је потребна нека врста државног интервенционизма зарад деконтаминације јавног простора.

          • урбана герила

            Са г. Андрејевићем, што се тиче прве објаве (оне са свезом), слажем се. Друга већ меша Бога и државни апарат, и тиме одлази у апстракцију.
            Ово што Калуђер инсистира на Цеци, једнако је оном инсистирању на Милином доњем вешу пре неки дан. Дакле, окани се ћорава посла, јасно ти је да говорим о читавој појави, не занима ме нико појединачно. Око овог са говнима, јесе грубо, али не видим шта није јасно. Осим да мислим на читав таблоидиотизовани миље коме су поред Цеца, Меца и сличних дебила смисао живота турске серије, reality програми, спортске кладионице и латиничарски таблоиди. Око тога колико их има, израчунај сам. Јер, да није тако, одавно би постојала НП или штогод слично и победила на изборима. То је у директној свези једно са другим драги мој друже. Ко нема свести о својој култури, није му важно ништа, препушта се духу времена и према томе шта се већ масовно сервира (дакле, каква је већ критична маса потребна), постаје део жељеног ,,јавног мнења“. Политичка свест је део културне свести, део саме културе, као брига о заједници у којој живиш. Они који су лоботомисани овом западњачком контракултуром, претварају се у себичне материјелистичке необразоване и неваспитане дивљаке. Као такви, држе се начела: у се, на’се и подасе. Нити су способни да препознају заједницу, нити да појме било какве вредности, нити да разликују национализам од пуког кафанског бусања нечим чему у ствари не припадају.
            Не знам Душко да ли су ово предубоки разлози, али довољно си паметан прочиташ и врло добро разумеш да се овде не ради ни о музици, ни о Цеци, већ о пореклу оволике количине идиота (на грчком појединац) око нас. Ни ти се не устручаваш да, кад их нањушиш, назовеш својим именом и блокираш превентивно одавде. Нити је ико од нас тебе убеђивао да не слушаш шта ти драго, већ си сам реаговао на наше (тачније прво моје) прозивање тог миљеа као узрочника упропаштавања великог дела народа.

          • Калуђер

            Па зато сам ти убацио ову тему. Да овакве ствари заборавиш у старту; „Ја мислим да је декаденција попримила такве размере да је потребна нека врста државног интервенционизма.“

            Мислим наравно да можеж да мислиш на ту тему, далеко од тога …скупа са Андрејом Дверцима Млaденом Гораном Емиром Хаџифизбегеговићем и масом сличних вам који се страшно брину шта ко слуша а шта не па да састављате спискове погодих и неподобних, како извђача тако и слушаоца. Само што тај ваш начин размишљања и са њим повезани спискови те државна контрола немају везе са НП постулатима.

            Ево Емира, ваш чоек један кроз један … све до један ваш став је човек изнео
            http://www.dailymotion.com/video/x2mm8nm

            Можте комотно партију основати и то оно без граница. Имали би гарант више сипатизера до НП. А уз то познат чоек лидер. Још само да се договорите оћел бит назив; Заштитимо свет, оли, свИЈет, од Цеце.
            Ето, си видо … не мож човек од гаћа да се одвоји … познато од некуд а
            И си видо, исто га чини несретним да духовна порнографија.
            И исто има спискове подобних. Ено Лепа Брена и Харис Џиновић, Ханка Палдум … идт су му баш мега подобни, умЈетници … док му Цеца баш никако не паше. Ма исте речи користи; вредности, духовна ветикала, несретнице. Ваш вокабулар, ваш чоек један кроз један.

            Ал немо да се чудите кад на избориме у Зрењанину лоше прођете http://www.kurir.rs/stars/uzivo-ceca-u-zrenjaninu-pevacica-nastupa-pred-prepunim-trgom-slobode-clanak-1911303 ал, добро, ај сад није Зрењанин једини град на Балкану.

            Јаооо … јер видиш сад како је то битна тема? И те како смисаона. Једна од суштинских.

            Пази, Ана, Радмиловића а не Равногорка, да не буде забуне … је пре четири године окачила Цецину песму на свој зид, са речима, парафразирам; е сад комотно сви којима ова моја објава страшно боде очи можете да ме скинете са списка познаника.
            Значи жена је знала унапред какве реакције ће изазвати са том објавом код поједних људи.

            А ти би да уводиш са оним Андрејем … како оне рече, државни интервенционизам. Да Ана случајно не окачи неку песму на фејсу која вам није по вољи.
            Они би Србима да одрећују шта је добро а шта не за слушати, појести попити.
            Јер боже мој, они су елита, на директној вези са богом. Па шта мислиш да је Андреј до Дверац.

            Но на сву срећу па такве замисли добијају … колко оно Дверци добише на изборима, 5 процената. И то све уз помоћ педера јел.

            Тако да кад следећи пут овде почнете да размишљате на тему државног интервенционизма а како би посрнули Србски народ вратили на пут прааааавих вредности, ем истанчаног укуса … поразмислите успут и о томе; а да се ви нисте помало удаљили од тог истог народа.

          • Владимир Челекетић

            Јел ти мислиш да Цецина популарност није последица државног интервенционизма?

          • Калуђер

            Свакако да јесте. И Коштуницу је Слоба трпао на ТеВе из разно разни разлози. Да не улазимо сад у то. У крајљој линији трпао је и Вучела и рукама и ногама … и буквално Весну Змијанац. А коју сам наравно исто с`временом зготивио.

            А де је Коштуница, Весна Змијанац сад, а де је Цеца? Људи препознају оно што им паше, не може нико на дуже стазе да их фолира … да им подваљује фалш робу, оно што им не прија, па колко год га насилно држали на екранима.

            У крајљој линији, какви црни екрани више. Само монитори. Ера интернета. Ено ти она мала Ана … бог те све Ане … мислим на ону малу Ану Стојиљковић од горе са гитаром што сам је окачио синоћ ил кад већ.
            https://www.facebook.com/ana.stoiljkovic.14

            Како сад ти њу да обуздаш? Да контролишеш Фејс, ЈуТубе … конплетан интернет, да је убијеш? Па то Северна Кореја.

            И наравно да би имала још већу популарност да се појави на ударном термину на РТС-у. Ал зато РТС и треба укинути. Јер квалитет се, а поготово у тој свери, сам пробије … не треба порески обезници на силу да га пробију.

            Ено ти она Карлеуша. Ма џаба јој све. Нема жена шлифа за то … и узалуд јој труд свирачи.

          • Владимир Челекетић

            Моје поимање Цеце је другачије. За мене је Цеца само симбол нечег другог о чему сам писао, а у том другом нема разлике између Весне Змијанац, Цеце или Карлеуше. Дакле, може било која од њих, или неко четврти или пети, бити избор, али мимо њих нема избора. Мислим да су и Урбани и Весна о томе писали.
            Не, не мислим да треба контролисати ФБ или Интернет у целини. У ствари, шта треба урадити је већ друга тема. Прво треба разумети како систем функционише. Једна од највећих заблуда цивилизације у којој живимо је веровање у постојање „слободног тржишта“, које, самим својим механизмима избацује „квалитет“. „Слободно тржиште“ постоји још само у траговима у неким врло специфичним ситуацијама. На пример, ако у улици имаш три пекаре, а нема тржишта за више од две, једна ће да пропадне. Но, причати о слободном тржишту у индустрији забаве је бесмислено. Оно што у Северној Кореји одређује неки потитбиро за културу, у „капитализму“ одређује врло мала група људи из врха највећих медија који контролишу индустрију забаве. Ја овде не говорим ни о каквим теоријама завере, већ, једноставно, тако посао функционише. Као у многим другим привредним гранама. Но, оно што је најважније и на чему инсистирам, овде се не ради о музици него о културним обрасцима. Дакле, културни образац је исти, о њему масе не могу да одлучују, ту нема избора, сада је само питање која ће га певаљка најбоље представљати и ето, код нас је испало да је то Цеца, а код Американаца је нека њихова Цеца.
            Дакле, за мене, а чини ми се и за Весну и за Урбаног, тема није Цеца, Цеца је само симбол онога што је тема и што је проблем и нема разлике између Цеце, Карлеуше или Весне Змијанац.
            Има једна књига Хермана Хесеа која се зове „Игра стаклених перли“ и која се бави улогом елита у друштву. Увек се те књиге сетим када се помену овакве теме. Замислимо сада стриктну примену идеје „слободног тржишта“ и искључимо сваки државни интервенционизам. Замисли такво друштво. У њему не ибило музеја, не би било многих позоришта, нико не би студирао астрономију или историју, на пример, не би било библиотека итд.

          • Калуђер

            А шта мислиш ко ће вам стајати у тим мујезија ем уџбеницима а ни сто година од сада а као представници Србске културе?

            Шта мислиш да није било људи попут вас који су се својевремено згражавали на појаву Елвиса Преслија. И на његово скандалозно њихање куковима. Па наравно да је било. Ал га је Америка прихватила. И сад стоји по музејима и уџбеницима.

            Елвис краљ, Цеца икона … енде.

            А вас је прегазило време.

            И наравно да су и Елвиса и Цецу изнашли и препознали неки људи као таленте, и то људи који се баве професионално индустријом забаве а не металном индустријом. Да, тако тај посао функционише. И, у чему је проблем са тим?
            Ено имају сад и они Таленти по разно разним телевизијама широм света па ко воли нек изволи да се пријеви. А не Кимови и Андреји да одређују ко сме а ко не сме да се пријави и шта смеју а шта не смеју да певају, ем људи да слушају.

            А Урбани, НП не постоји не због тога што су Амери покварени Елвисом а Срби Цецом … него, а што ти на самом почетку нашег познастав рекох; јер смо ми лењи. Не да нам се да било кога цимамо за рукав.

            Воја из Руме ти пре две три недеље сасвим лепо написао;
            http://nacionalnapartija.net/sta-se-promenilo-u-rs-nakon-referenduma/#comment-2966240558
            „Е сад, зашто не постоји партија која је на изборима, јесте питање на које можеш одговорити на сто начина – немамо муда, имамо важнија посла, немамо воље, радије пишемо по нету, нисмо довољно озбиљни, немамо времена … шта год.“
            Шта год од тога набројаног а оно сигурно не због Цеце и њеног успеха.

            У крајњој линији ценим да си ичитао ово моју ситну преписку са Војом из Футога од ономад а кад су баш Весну цимали ем хапсили:
            http://nacionalnapartija.net/srbine-organizuj-se/
            И то је то. Нема ту никавих нејасноћа нит недоумица зашто крошто нит потребе за понављањем.

            А то што волимо да подиванимо с`времена на време на разно разне теме, на један да тако кажем прилично неубичајан начин Србској интернет популацији … па није ваљда и то сад проблем? Неб требало да буде.

          • Калуђер

            А шта мислиш ко ће вам стајати у тим музејима ем уџбеницима а ни сто година од сада а као представници Србске културе?

            Шта мислиш да није било људи попут вас који су се својевремено згражавали на појаву Елвиса Преслија. И на његово скандалозно њихање куковима. Па наравно да је било. Ал га је Америка прихватила. И сад стоји по музејима и уџбеницима.

            Елвис краљ, Цеца икона … енде.
            А вас, вас је прегазило време.

            И наравно да су и Елвиса и Цецу изнашли и препознали неки људи као таленте, и то људи који се баве професионално индустријом забаве а не металном индустријом. Да, тако тај посао функционише. И, у чему је проблем са тим?
            Ено имају сад и они Таленти по разно разним телевизијама широм света па ко воли нек изволи да се пријави. А не Кимови и Андреји да одређују ко сме а ко не сме да се пријави и шта смеју а шта не смеју да певају, ем људи да слушају.

            А Урбани, НП не постоји не због тога што су Амери покварени Елвисом а Срби Цецом … него, а што ти на самом почетку нашег познастав рекох; јер смо ми лењи. Не да нам се да било кога цимамо за рукав.

            Воја из Руме ти пре две три недеље сасвим лепо написао;
            http://nacionalnapartija.net/sta-se-promenilo-u-rs-nakon-referenduma/#comment-2966240558
            „Е сад, зашто не постоји партија која је на изборима, јесте питање на које можеш одговорити на сто начина – немамо муда, имамо важнија посла, немамо воље, радије пишемо по нету, нисмо довољно озбиљни, немамо времена … шта год.“
            Шта год од тога набројаног а оно сигурно не због Цеце и њеног успеха.

            У крајњој линији ценим да си изчитао и ово моју ситну преписку са Војом из Футога од ономад а кад су баш Весну цимали ем хапсили:
            http://nacionalnapartija.net/srbine-organizuj-se/
            И то је то. Нема ту никавих нејасноћа нит недоумица зашто крошто нит потребе за понављањем.

            А то што волимо да подиванимо с`времена на време на разно разне теме, на један да тако кажем прилично неубичајан начин Србској интернет популацији … па није ваљда и то сад проблем? Неб требало да буде.

            А кажеш да се маним и ћоравог посла. Па као што си могао да видиш из малога дијалога са Војом из Футога од пре две три године и те како сам га се манио.

            Јер и сувише сам матор да би имао икаквих илузија па да ишта очекујем од људи који се баве темама ко какав ланчић носи
            ко какве начари носи
            оли каква му певачица шта симболише.

          • Калуђер

            значи пао сам
            нисам имао појма де да накачим па реко ај овде
            премотај на 1:05
            https://www.youtube.com/watch?v=tdW_jaJRRYI
            А од кога сам покупио? Па од Миле наравно. Вели Мила пре пар минута;
            „Пре два дана на холандској телевизији, српска народна песма у необичном извођењу холанђана.
            Могла бих да додам како мислим да су српска народна песма (ако је блиска духу изворног српског мелоса) и целокупно српско етно музичко и фоклорно наслеђе, најтананија слика српске душе и идентитета, и непроцењиво, на срећу још увек живо упркос разним прогонима и девијацијама, богатство српског народа, али нећу даље да ‘тупим’. :-)“

          • урбана герила

            Можда боље испод Миле да си окачио, јер је у овоме у праву: ,,ако је блиска духу изворног српског мелоса“. А то турбо-фолк сигурно није. Само, бојом се да ће и ово да се релативизује као и цела претходна прича, па тако и обесмисли. Јер, изворни српски мелос је данас слабо познат ширим круговима, поготову тзв. народњачким, уствари Кока кола ,,народњацима“. Но, већ је било речи о томе да овде није тема музика већ пресађивање идентитета или тачније обезличење.

          • Весна Веизовић

            Немам ја ништа против Цеце.. Оно, сматрам да је сувише јака да би јој се могло супроставити било каквим средствима сем игнорисањем и променом читавог тог бандитског система ком она итекако припада 🙂

            Но, без шале, сматрам да је Цеца најмањи проблем на овој турбо сцени која турбо брзином испира мозак и деци и омладини а богами и старијим генерацијама.
            А искрено и нисам ја неки претерано музикалан тип, деси се да не пустим никакву музику и по пар месеци.