Има ли избора мимо избора

Има ли избора мимо избора

Изаћи или не изаћи на изборе, пита се, ових дана, родољубива Србија. У стању општег очаја и безнађа, једни тврде да се изласком нешто може променити, други тврде да се бојкотом, на неки начин, може утицати на судбину земље и народа тако што ће се тиме “послати порука” или “оспорити
легитимитет”, шта год да то значи. За сада, једно је извесно, Вучић и његова банда наставиће да владају и уништавају Србију, на општу жалост других криминалних група, које ће морати да се задовоље мањим или никаквим пленом и никакви изласци или неизласци ту чињеницу не могу променити.

Шта ту сада могу да промене избори и евентуални излазак и неизлазак? Да пођемо прво од тезе да не треба изаћи и на тај начин “послати поруку” и “оспорити легитимитет”. Прва ствар коју овде треба узети у обзир је да систем “демократије” не ради на легитимитет који даје већина. Систем “демократије” је систем у којем се може имати 20% подршке бирачког тела и апсолутна власт. Таква власт може доносити одлуке које су сасвим противне вољи већине или изборним обећањима, што смо, небројано пута, видели у земљама које се много дуже од Србије називају “демократским” и које, у својој историји, имају периоде када је власт морала мало да обраћа пажњу и на “вољу већине”. Масовна
имиграција, Лисабонски споразум, санкције Русији, “мере штедње”, узимање пара од пореских обвезника да би се спашавала банкарска мафија, војне интервенције, … само су неки од примера како власт, са двадесет или тридесет посто подршке, и то у време избора, може да доноси врло крупне, национално штетне и криминалне одлуке мимо воље већине. Друго, систем “демокатије”, који јесте систем владавине новца, а не “владавине народа”, у Србији, буквално, јесте систем владавине организованог криминала. У
таквом систему, заговарати било какав бојкот или “грађанску непослушност” има смисла као када би неко заговарао да се против криминала треба борити моралном осудом криминалаца или када би неко заговарао да се рекетирању, које мафија спроводи, може супротставити тако што ће они који плаћају
рекет, просто, престати да га плаћају. Да ли то, онда, значи да на изборе треба изаћи? Не, наравно. Само се не треба заносити мишљу да се самим неизласком нешто постиже у смислу утицаја на политичке и друштвене прилике у Србији.

Друга теза каже да на изборе треба изаћи да би се “чуо глас оне Србије која сад није представљена у парламенту”, а коју чини бар половина држављана. Даље, ова теза се развија, па се наводи да ће, на тај начин, власт бити, ако не спречена, а оно, бар успорена у свом науму да сахрани Србију. Они, крајње оптимистични, устврдиће да, у таквој ситуацији, можемо, можда, очекивати и озбиљан преокрет већ на следећим изборима. Да би се проверила исправност ове тезе, опет треба узети у обзир саму природу система коју сам горе описао. За 25 година “демократије” у Србији, не сећам се ни једног случаја да је рационална и морална аргументација мањине одвратила власт од наума да донесе неку одлуку. Свака одлука, коју власт доноси, унапред је “погођена” и плаћена и њено доношење је у функцији врло конкретних интереса криминалног клана на власти. Тврдити да присуство и аргументација опозиције може одвратити власт од доношења неке одлуке је опет исто што и тврдити да јавна, морална осуда криминала, може одвратити криминалце од онога што раде. Уосталом, погледајмо опет примере из
старијих “демократија”. Сваку антинационалну и криминалну одлуку власти оспоравала је нека опозиција, често много озбиљнија и организованија од српксе, па шта је то променило? Чак и поред чињенице да је власт доносила одлуке које никада није заговарала за време избора и, упркос, јасном противљењу већине јавности.

Добро, рећи ће неко, власт ће наставити да ради шта хоће, али ће опозиција, својим присуством, толико повећати своју популарост да ће озбиљно запретити властима и на улици и на следећим изборима. Тај резон, начелно, има смисла, али погледајмо шта нам говори пракса. За само неколико година, Вучићева власт је предала право на Косово и Метохију Шиптарима, остатак Србије предала је НАТО пакту, београдске улице педерима, а српску привреду наставила да испоручује странцима. Пре тога, српски ратници су предати Хагу, озакоњена је дискриминација Срба и започети су сви анатинационални процеси које је Вучић убрзао. У фази, која ће отпочети још ове године, Вучићу остаје да формализује до сада учињено у вези са КиМ и НАТО, раздели оно шшто је остало од српске привреде и националних богатстава и обезбеди процес масовог насељавања блискоисточних и северноафричких окупатора Европе, затим Цигана, Шиптара и свега осталог што ЕУ процени да јој не треба, а може се складиштити у Србији. Упркос свему, видимо константно опадање утицаја и моћи националне опозиције, нарочито од 2008. Ствар је дошла дотле да на последњим изборима, буквално, ни једна партија, која се у Србији рачуна у родољубиву, није ушла у Скупштину, а сада се боре да пређу цензус.

Дакле,велеиздаја и убрзано пљачкање земље нису довели до јачања националне опозиције, напротив.

На први поглед, ово изгледа нелогично, али постоји објашњење, које је родољубивој српској јавности познато. Објективна снага власти, до савршенства доведена медијска манипулација, репресија и пуна подршка Западних центара моћи, затим слабост, недораслост и расцепканост националне опозиције и све то у комбинацији са моралним и духовним стањем нације после 45 година комунизма и 25 година “демократије”. Ја сада постављам питање онима који тврде да ће се тај тренд променити после ових избора и да ће доћи до видљивог јачања националне опозиције. На основу чега то закључујете? Да ли је режим, у међувремену, ослабио? Да ли се опозиција променила на било који начин? Да ли се народ променио? Ако је “није”, одговор на сва ова питања, на чему је заснован ваш оптимизам?

Неки ће рећи и, у ствари, то по некада и кажу, да је јачање националних партија “општи тренд у Европи”. То је тачно, али упркос свих сличности, постоји једна битна разлика. И у другим европским земљама власт је јака и то јака на исти начин као у Србији. И у другим европским земљама народ је претворен у моралну и духовну олупину, али постоји разлика у националној опозицији, нарочито ако говоримо о неким земљама западне Европе.

У тим земљама, постојале су националне партије, без великог утицаја, али солидно организоване и јасно идеолошки профилисане, за разлику од партија које се у Србији сматрају националистичким у последњих 25 година. Како се ситуација погоршавала њихов утицај је растао. Упркос свим нападима власти оне су успеле да сачувају организацију и идеолошку оријентацију и појачају свој утицај као никада до сада. У Србији, с друге стране, видимо сасвим супротно. Две, од три партије, за које се тврди да могу ући у Скупштину, СРС и ДСС, већ су биле у позицији власти и директно су учествовале у политици пљачке и велеиздаје. Неко ће сада рећи да СРС никада није учествовала у политици велеиздаје. Пљачка земље и успостављање владавине организованог криминала, за време Милошевићевог режима, по мом мишљењу, такође је велеиздаја. Даље, ако се искључи Шешељев егзибиционизам и захтев за проширивање српске територије и СРС и ДСС, идеолошки, нису ништа друго до партије “десног центра”.
Значи, остају Двери. Истина је, Двери нису никада биле у власти и јесу покушале да се идеолошки профилишу као партија националиста, али су на покушају остали. Њихови последњи наступи и реторика несумљиво говоре да се, полако, али сигурно, и они приближавају “десном центру”. Већ су дошли дотле да, у јавним саопштењима, потурице називају “Бошњацима”, али, то је само један у мору примера. Ако овако наставе, на следећим изборима могу у коалицију са Пајтићем. Истина, удобније је и више се исплати. Да су имали петљу да истрају на националистичкој позицији, моја процена је да би, данас, прелазили цензус и без килаве и бесмислене ДСС, али то је тежа и опаснија варијанта. Додајмо, на крају, диктаторско устројство свих ових партија, које спречава омасовљење и озбиљан активизам на локалу и биће јасно зашто је свака аналогија са земљама западне Европе неадекватна.

Као што можемо видети, горња анализа не оставља много простора за оптимизам. Може ли се ишта урадити? То зависи од тога шта хоћемо. Уистину, шта хоће родољубива Србија?

Претпоставимо да је циљ рољубиве Србије стварање суверене српске државе, суверене и српске у правом смислу значења тих речи, обрачун са организованим криминалом и заштита националне економије. Ако пођемо од онога што знамо о постојећем систему, сасвим је наивно очекивати да ће владајућа класа “демократије” препустити власт политичким представницима родољубиве Србије, “тек тако”, после “демократских” избора, што ће рећи, сасвим је наивно претпоставити да родољубива Србија може преузети власт без икаквог насиља.
Друга варијанта је да родољубива Србија настави да заварава саму себе и уместо лека потражи таблете против болова. За то нема проблема, то систем може да обезбеди, а како то ради и чему води видели смо на примеру Грчке. Пошто систем ради много темељније и на дуже стазе, за разлику од српских родољубаца, таблете против болова стоје на располагању и Србима у виду разних “модерних левичара”, “антифашиста”, “хуманиста”, “пристојних људи” и педерољубаца, спремних да пруже сваку подршку систему, ако затреба. Када већ помињем Грчку, треба се подсетити како је српска родољубива јавност са симпатијама гледала на Сиризу и како су дежурни национални “аналиичари” и “стручњаци” писали хвалоспеве Сиризи. Уистину, у последње време су се нешто ућутали, али та епизода је само још један доказ до које мере је српска родољубива јавност дезорјентисана и идеолошки неутемељена.

Да ли то онда значи да су насиље и српско-српски рат једино решење? Само полако, идемо редом. Не можемо и не треба да се бавимо завршницом, када још немамо ни почетак. Релевантно питање гласи: како мобилисати јавност и пружити отпор, било какав отпор, јер сад никаквог отпора нема?

Прво, о мобилисању јавности. Неко паметан је приметио да када после хватања и предаје генерала Младића није дошлио до масовне националне побуне, до такве побуне никада неће ни доћи и да режим, сада, може да ради шта хоће. Како су разни режими, све даље и даље, ишли путем велеиздаје, родољубива Србија је веровала да ће се, једном, прећи “црвена линија”. Време је показало да никакве “црвене линије” нама и да се српска јавност више не може масовно мобилисати на идеји одбране националних интереса. Питањем, зашто је то тако, сада се не бих детаљно бавио. Рачунам да треба узети у обзир снагу режима и стање нације после 45 година комунизма и 25 година “демократије”, као што горе написах, али и чињеницу да је некаквог потенцијала било и можда га још увек има, међутим, дежурни родољупци су учинили све што је било у њиховој моћи да се тај потенцијал не искористи. То нас наводи на закључак да инсистирање на “великим” националним темама, као што су КиМ, ЕУ, НАТО, Русија, … не може, само по себи, мобилисати јавност у довољној мери да угрози режим.

Друга теза, о мобилизацији јавности, каже да до побуне може доћи због економског и социјалног стања у земљи. Народ је незадовољан, све је горе и горе, људи немају пара за основне ствари, Србија ћути – то је знак, сад ће, само што није и сл. Нажалост, и ово је једна од претпоставки које немају никакво утемељење у реалности. Прво, причу о социјалном бунту осиромашеног и опљачканог народа слушамо већ 25 година, али до таквог бунта никада није дошло. Већ у првој половини деведесетих Срби су живели од неколико марака месечно или гинули по разним фронтовима док им се владајући олош, у пратњи разноразних курвештина, свако вече ругао са Пинка причајући о милионима и “успеху” и никакве побуне није било.
Уосталом, погледајмо искуства и стање других. Да ли је неко чуо за озбиљну побуну која угрожава режим, у Мексико Ситију, на пример? Или у Сао Паолу или Каракасу или Лагосу, …? Материјано и духовно осиромашена маса, огрезла у насиље, разврат, наркоманију и проституцију, инфантилно одушевљена “успехом” и “успешнима”, сама по себи, без некога споља да је организује, не представља никакав политички фактор. И ту долазимо до чувеног 5. октобра и школског примера како се оправдано незадовољство једног народа може искористити од стране оних који умеју то да искористе. Нажалост, у овом тренутку, ми не можемо видети никога ко би садашње незадовољство и фрустрације народа могао да претвори победу идеје националне слободе.

Шта онда остаје? Да би могли да говоримо о било каквом реалном отпору, пре свега, треба да се ослободимо идеје о брзом и једноставном рушењу режима по било ком сценарију: изборима или неком масовном побуном предвођеном националистима. Дакле, идеје о “рушењу”и “смени” треба заменити идејама о “подривању”и “урушавању” без много оптерећивања тиме како ће изгледати завршница и ко ће је дочекати.

Да би се овакве идеје могле реализовати треба обратити пажњу на два детаља.
Прво, економска и социјална ситуација се неће побољпшавати, напротив, биће све гора и гора, што значи да ће потенцијал за мобилизацију јавности остати. Систем је већ спреман да тај маневарски простор попуни српским Сиризама и ако родољубива опозиција не уради ништа да то предупреди, то је оно што ће се и десити, а српски родољупци, свакако, неће ништа урадити ако остану у истим оквирима политичке коректности у којима функционишу српске Сиризе и режим и ако не успеју да личне фрустрације поједиаца повежу са осећајем националне угрожености. Опозиција за коју су српске потурице “Бошњаци”, којој је главна тема Томина диплома и која пред најездом Арапа и црнаца прича о америчкој кривици, зидовима и гостопримству, није опозиција која тај потенцијал може да искористи.
Друго, на шта посебно треба обратити пажњу и што је, можда, једна од највећих слабости система, јесте идеолошки фанатизам и, у том смислу, постојећи систем је врло сличан комунистичком. Истини за вољу, тај иделошки фанатизам није домаћи производ. Србијом владају лопине које се могу уклопити у сваку иеологију док год им је то у интересу, међутим, њихове Западне газде инсистирају на стриктном спровођењу људскоправашке идеологије што, не само да је национално погубно, већ изазива додатне фрустрације због вређања интелигенције, мешања у приватни и породични живот појединца и угрожавања безбедности, ако говоримо о масовној најезди белосветске руље на Србију.

Идеолошка индоктринација Срба људскоправашком идеологијом није, још увек, достигла ниво индоктринације Западних народа. То је велика предност коју српски националисти имају у односу на своје Западне колеге. До које мере је систем идеолошки индоктриниран и до које мере се плаши једино националиста показују нам скорашњи догађаји у Француској. Док којекакви “левичари”, беспосличари, синдикати, “антифашисти” и стиденти демонстрирају по Паризу, никаквих проблема и сукоба нема. Док илегални имигранти у Калеу, разаљују камионе који иду за Британију, ломе ограде и угрожавају локално становништво, полиција не реагује или реагује потпуно неадекватно. Међутим, када 150 Француза, у том истом Калеу, изађе на улицу са паролом “Ово је наш град”, полиција почиње хистерично да бије и хапси не устручавајући се, при том, да ухапси и пензионисаног генерала Легије странаца. Народ, који дозволи, да владајућа класа оваквог система, не плати пуну цену за злочине над тим истим народом, уистину, не заслужује да постоји.

Закључак

Постојећи систем не може бити смењен само изборима нити може пасти у једном дану, осим ако тај дан није последњи дан једног дугачког процеса. Срби треба да престану да причају о том дану и “историјским изборима” који ће нешто да промене и концентришу се на отпочињање процеса који још није ни започет, а који се може завршити националном слободом, без које нема ни праве слободе појединца. Сувише времена је изгубљено, сасвим непотребно, у лутањима која још увек трају и којима се крај не види. “Шпанска серија” која је направљења од удруживања и раздруживања родољубивих партијица, без икакве свести о потреби удруживања Срба, а не партија, само говори о потпуној неспособности Срба да пруже отпор. Било какав! Уколико се то, убрзо, не промени, судбина Срба неће више бити неизвесна. Напротив, постаће врло извесна. Некима ће можда бити лакше да за то криве Вучића, Брисел, Вашингтон, масоне и папу, али ако хоћемо да будемо искрени, сваљивати кривицу на њих представља чисто лицемерје.

Владимир Челекетић
16. фебруар 2016.

Коментари

  • http://nacionalnapartija.net Бог и батина

    Калуђер: ово није потребно; „500-1000 евра месечно јер је потребно платити закуп простотија“
    Страначке просторије су потпуно превазиђена ствар. Зврљи празно.
    Поготово у ери модерних комуникација. Ти можеш у сваком моменту да организујеш преко скајпа конференцију са више учесника. Шта ће ти просторије?
    И у крајњој линији за неки иоле већи скуп, са ето 30 људи че ти свака месна заједница изаћи у сусрет. А што у суштини и морају.
    А и богу хвала има сасвим довољно кафана по Србији.
    Конкретно, овде код мене у Немачкој … ретко де да имају страначке просторије.
    Људи се једноставно изнађу у кафани и то је то … ко у стара добра времена.

    А што се тиче овога, а што сам ти додуше мазнуо са друге теме; „Предлагао сам дијаспори да се удружи и направи акционарско друштво, које би куповало локалне медије, која би са малом западном организацијом и малим улагањима, постала профитабилна а ми би добили слободне медије. Али нема ни воље ни слоге да се тако нешто уради.“
    Прво ја кад погледам те Снаге народа, Србине инфо, Балкан инфо, те госте и водитеље … па ја би платио да их се укине да ме не брукају. То под један
    А под два, штоб реко Владимир, све је то неартикулисано … безлично, људи који не знају шта хоће … само мантрају о некој неправди и сањају револуције. То неозбиљно. То су Калимеро радио и ТеВе станице/канали. Каква црна Снага народа. Јад и очај. И маса его манијака на њима, ем обашка Комунаца. Брука

    Писакрао сам ја веће на ту тему, ево овде http://nacionalnapartija.net/diktatura-ili-direktna-demokratija/#comment-2665709328 у другом коменту од горе
    ——————
    Аца Тодоровић: За деловање странке и на локалном и на републичком нивоу, потребне су какве такве просторије. Где би се чланови окупљали и решавали локалне проблеме и имали везу са централом, а за веће састанке може се закупити нека сала.
    Правити митинг-представу пред 30 људи нема смисла. Код нас има доста сала за издавања за свадбе и весеља, где може стати и до 500 људи, али су углавном ван града. Те кафане се могу искористити у мањим местима, али у већим треба закупити биоскопске сале а у БГ Сава центар, да би што више људи дошло, што опет није нека велика цифра.
    Па наравно да наши медији нису тако квалитетни ни организовани, зато сан написао да са „западном организацијом“ могу боље радити и бити профитабилни, Колико год да су поједини портали имају искрене намере попут тв Васељенске и СрбсиФбрепорте, види се да нису у могућности да одраде озбиљно медијску деблокаду.То је био разлог зашто сам тражио да постављаш више текстова.
    ——————
    Калуђер: Живиш још у 90-им. Митинзи, скупови централе чланови … то је прошлост. Прохујало са вихором у неповрат. Бели ти је најбоље показао да је то прошлост.
    За почетак изнађеш 16 људи, са којима ћеш изаћи на локалне изборе … а који су кадри да сваки понособ да прикупе 30 подписа … и то је то … и ето те на локалним изборима.
    Не треба ти ником да правиш представу. 17 људи, рачунајући и тебе ти је потребно за Нови Сад.
    Мислиш да овде нама по Немачкој неко прави представе, забаваљају нас, зову на митинге. Не бре.
    Максимално нам убаце летак у поштанско сандуче, појави се пар плаката пред изборе, ил какав штанд у центру града, и то је то.
    Јер креће се од дна, дакле прво локално па онда глобално.
    Француском националном фронту је требало 12 година да уђу у праламент након што су се први пут игде појавили на локаним изборима. Сад већ пуцају и на председничко место.
    Жао ми је, ал ми смо наше животе проћардали по том питању на Драшковиће Шешеље Коштунице …ево сад и најновију верзију им Дверце.
    Дакле испод нуле смо, пробили дно.

    Али као што видиш није тешко ни текст под својим именом написати нит слику окачити. Разлика између текста и избора је што наместо на портал, качиш своју слику на бандеру у крају. И то је све.
    ——————–
    Аца Тодоровић: Проблем је што је ситуација са медијима гора него дведесетих. Осим инетрнета, нећемо имати друга медија, јер новца за рекламу нема. Једино нам преостаје да се обилазе градови, да би се народ мало повукао и чуо за њих. Нису митинзи џабе измишљени, једно је кад народ види кандидата уживо, а друго на телевизији. Наравно да се слажем да треба штампати летке и убацивати у сандуче, али и за то је потребна организација у сваком граду.
    Немамо времена да локално грађанско удружења за постепено ширимо и да за 12 година из тог удружења имамо кандидата за председника, већ је мој план да све то прескочимо и да са листом од 250 посланика и председничким кандидатом изађемо на изборе и да сатиром победимо систем.
    ———————
    Калуђер: супер ти је план … само малкице мегаломански, ал навикао сам.
    Одо на совку полако, и сутра је дан.

    ПС каже се; победимо на изборима

    • Калуђер

      Елем, могу да ти набројим барем 20 људи које знам … суретао које куда по нету, а са таквим и сличним идејама за преко ноћи.
      А кад питам а ко ће да се кандидује на локалним изборима, ко ће да влада земљом док се не оставри, ти планови те визије … е онда туц муц … сви су нешто изнад тог нивоа.

      И ја кажем нема фрке. Ево одеш у прву банку, изнесеш им твој сигуран план за победу на изборима … ако ти они одобре кредит , да свој план спроведеш, улетећу и ја са сома евра.
      А Француски национални фронт је основан кад сам ја рођен, 1972.
      https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9D%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8_%D1%84%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82_(%D0%A4%D1%80%D0%B0%D0%BD%D1%86%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B0)
      Сад је 2016.
      Не знам да ле ће се Марине кандидовати у скорој будућности за председницу. Ценим да хође.
      Дакле требало им је малтене пола века да дођу до тог нивоа.
      А знам ја да ми немамо времена, рекох ти горе, умрећемо у међувремену. Жао ми је. Ал ми нисмо ни близу осниваља чега сличног … а са Двецима змалатама се само још додатно удаљавамо од чега сличног. Ал боже мој, стрпљен спашен … за једно 50 година … кад изумре и последњи Титов пионир … ће буде нешто и у Србији налик Франциском Националном фронту. Стрпљен спашен.

      • Аца Тодоровић

        Чему онда ово писање ако се не вреди борити и ако ћемо тек за 50 година имати праву странку. Не могу да докажем, али ће време ће показати да и Француски национални фронт, није права странка, која ће да уради нешто више за Французе. Мислим да сам већ писао шта се дешава са странкама, које ојачају и на који начин прелазе на другу страну.
        У Србији има 108 регистрованих странака и ниједна неће ојачати ни за 500 година, а камоли за 50. Србија је мала држава и лако је држати под контроло политичку ситуацију. Режим већ сада држи под контролом неколико тзв патриотских странака, да би народ држали разједињеним. Сваки покушај стварања праве националне партије, на дуже стазе, режим ће помоћу уцена и претњи уништити њено стварање.
        Зато треба искористити фактор изненађења. Са групом грађана, која може да се организује за месец дана и сатиром Белог, може се изненадити систем да неће имати времена да одреагује.
        Ако нешто покушамо, може и да остваримо.
        Банка не даје кредит странкама на лепе очи. Колико ми је познато у ДС неколико функционера је заложило своје станове. Пошто нису добро прошли на изборима, мало је хвалило да остану без станова. и ДСС је коштуница задужио са 5 милиона евра па се повукао, када је пуко на изборима. Ове странке нису у обавези да враћају кредит, све док служе режиму. Задуживањем код банака, пада се у немилост режиму.
        Није проблем никакав владати државом. Државом уз помоћ пар саветника, може да влада и Бели. Има у Србији и људи и економиста, који би лако преузели привреду Србије, само их понављам, треба на брзину окупити, да режим не би стигао претњама и уценама, да их натера да се повуку.
        Важно је и срушити систем, али важно је и ко ће да преузме власт. До сада власт се мењала по систему, „сјаши Курта, узјаши Мурта.“ јер су нам други и скидали и постављали власт.
        Ако би успели да поставимо Белог, онда би то био наш кандидат а не њихов.
        Знаћи мој је предлог да се нађе начин, да изненађењем и брзим окупљањем срушимо систем и поставимо нове људе, који неће моћи да држе под контролом медије. Уколико ти људи нису у стању да воде државу, није проблем да се распишу нови избори, али ћемо тада имати слободне медије и моћи ће сви да представе свој програм, за разлику од избора под овим режимом, где нећемо чути никакав програм већ само лажна обећања владајуће странке и о оптужбе такође упућене владајућој страници, од стране тзв.опозиције.

        • Аца Тодоровић

          Пренео си коментаре на тему од прошле године, вреди ли или не вреди излазити на изборе у којој нема закључка вреди ли или не вреди излазити.
          Наравно да се ствари не могу променити преко ноћи, али свако чекање и одуговлачење, иде у корист режима и његовог налогодавца. Народ је требао одавно да се пробуди и схвати ко и како влада њим, али народ и даље спава.
          „Да ли то значи да на изборе треба изаћи? Не наравно.Само се не треба заносити мишљу да се неизласком на изборе може утицати на политичке и друштвене прилике у Србији“.
          Са овим се не бих сложио.
          Изласком на изборе може се утицати, ако би имали квалитетног кандидата за гласање и онда је потребно да се изађе на гласање, али ако би се поновио случај од предходних избора, где нема за кога да гласамо, па изађи на гласање и гласати против, онда се ништа не мења нити решава. У случају да бар имамо покушај постављања искрених патриота, свакако треба изаћи на гласање у противном народ треба позвати на бојкот. Бојкот је успешан ако на изборе не изађе више од 25%, а толико ће изађи пензионера и ботовије. Па нек се хвали режим како је легитмно освојио власт и нек се представља у свету као вадар државе на којима је само 25% грађана изашло на изборе. У оваквим условима без правог кандидата, победиће и тако онај кога буде Брисел фаворизао. Онда је боље не изаћи на изборе и показати да кандидати нису квалитетни за гласање и предствљање народа.

        • Калуђер

          Чему писање? Па живеће ваљда неко у Србији и за 50 година. Ено и Маркс и Енгелс су се годинама дописивали па за живота нису дочекали да им се науми остваре. А неки науми се никад не остваре па опет није крај света. А ја само препоручујем оно што видим да се негде остварило.

          „Сваки покушај стварања праве националне партије, на дуже стазе, режим ће помоћу уцена и претњи уништити њено стварање.“
          На ово су ти већ Владимир и Урбани чини ми се већ одговорили. Чек да погледам.
          Да, јесу … ево овде http://nacionalnapartija.net/teorije-zavere-i-politicka-praksa/#comment-3034347011

          Владимир: „Ја и даље не капирам како ти предлажеш да се боримо ако кажеш да ништа не може да се уради зато што ће они увек или да купе или да пребију некога. Из свега што ти пишеш и не само ти увек је закључак да је немогуће борити се.“

          Што се тиче овога:
          „Пренео си коментаре на тему од прошле године, вреди ли или не вреди излазити на изборе у којој нема закључка вреди ли или не вреди излазити.“
          Хммм … да. Владимир има тај проблем да је понекад недовољно конкретан. Изгуби му се јасна порука у писанији. Дакле ту је управо разлика између твоје конкретности у писанији ти око Белог и Владимирове писаније од горе. Ал мимо тога могла је ова тема бити и пре три године постављена. Дилема је иста. Иста дилема, дакле и иста тема. Нич то није изгубило на актуелности. Нажалост.

          „Банка не даје кредит странкама на лепе очи.“
          Наравно, све знаш.

          „Није проблем никакав владати државом. Државом уз помоћ пар саветника, може да влада и Бели.“
          Веровао ми или не, са тим се у подпуности слажем.

          Иначе капирам ја скроз твој предлог у вези Белог. Рекох ти то на самом почетку пре неки дан да ми је баш драго што сте исти предлог на неки начин изнели и ти и Милтуни. Све то одлично 5.

          • Аца Тодоровић

            Одговор на питање Владимиру, дао сам примером комбинције са Белим. У кратком временском року окупити пред саме изборе, окупити групу грађана и са више сатиром а мање представљањем програма, привући народ.
            И сам Вучић је рекао да ће се тек месец дана пре избора знати његов кандидат, да би искористио фактор изненађења, јер ће се он кандидовати.
            Има још један пример. Удружење грађана НОПО којима је назив Ни један од понуђених одговора, 2014, поднели су потписе за кандидатуру 5 минута пред затвареања примања потписа, па су се нашли последњи на листи. Гласачи су њих заокруживали и не знајући да су они кандидати за парламент. прешли су и цензус. На последњим изборима нису успели да прикупе довољно потписа.
            Значи један начин борбе је искористити фактор изненађења, јер смо доста слабији, а други начин борбе је масован бојкот све док се створе услови за фер и коректне изборе.

          • Владимир Челекетић

            Искрено, ја мислим следеће. Никакве суштинске промене неће бити и не може је бити у постојећем уставно правном поретку и не само поретку, целокупном вредносном систему на којем друштво почива. Друго, промене система неће и не може бити без јасне представе о томе како алтернативан систем треба да изгледа. Дакле, са партијама овако устројеним, са оваквом њиховом улогом у друштву, са овим гласањима и овако дефинисаним правом гласа и оваквим медијима, прича о томе шта ће да промене избори је исто што и питање шта избори мењају у Хондурасу или Нигерији, на пример. Може се овај или онај режим напасти, може се и угрозити, може се и сменити, систем ће остати исти. То се видело 2000. и 2012. Дакле, док год будемо имали систем у којем „обичан“ човек гласа за неку партију, а партија постави министра одбране који је керамичар и то није тема, то није проблем, само по себи, то се не сматра аномалијом система, ми немамо разлога да било какву логику или правду тражимо у било ком аспекту друштвеног живота.

          • Калуђер

            дооообро … и решење је?

          • Владимир Челекетић

            Дефинисати смернице за другачије друштвено уређење, а онда основати партију која би се за то борила.

          • Калуђер

            значи ово https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%9E%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D0%BA_%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%B2%D0%B5 није доста?
            Швицерима јесте … и функционише.
            А ти ако смислиш што паметније, благодарим. И не кажем да мораш сам да смишљаш … далеко од тога. Има маса Срба на које налећем свремена на време по нету који се баве сличним стварима … мислим тим редифинисањем, дефинисањем смишљањем. Па боже мој. Сретан рад.

            Ал ето видиш, стим смо барем дефинисали де лежи корен твоје, да тако кажем несигурности, и што ти ништа не ваља.
            Па, логично, јер ти прво треба да смислиш шта ти ваља.
            Док ја знам шта ми ваља.

            Ил штоб се оно рекло; јој швицо мајко ским ја радим

          • Владимир Челекетић

            Можда би функционисало и у Србији да су Срби Швајцарци и да Србија има историју као Швајцарска. Ја не видим, реално, да је, у постојећем систему, могуће имати било шта друго до криминалне кланове на власти.

          • Калуђер

            респектујем … све океј … ни ја не верујем претерано да је тамо неки Жидов пре 2000 и кусур година уста из мртвих и сад се шеће по васионама ваљда.
            Е сад ја би могао да га тражим, да седнем и какви спејс шатл па да га гањам, па да утврђујем те истине … па да јавим људима ако га изнађем. Оно као; хало земља, Калуђер овде … нашао сам Христа.
            Ал немам ти ја пара за то. Скупи ти летови ко светог Петра кајгана.
            Док за ово до Швице имам. То ми ту на 20 километра. Одем видим снимим … скроз кул. И знаш шта још нађем у Швици? Срба! Ко кусих паса их има. Добро не знам их све. Ал знам пар. И нећеш ми веровати, сви прихватили Швајцарски систем ко свој најрођенији. Неб га мењали за Србски ни пушком да их тераш.Ал то највероватније и нису неки Срби чим су прихватили директну демократију и одрекли се Србске традиције ем повјести … ма и крв су променули гарант. Ма шта крв, генетски код. Оно, молекули и атоми им се измене како добију боравишну дозволу. Нема друге. Ил су неки много велики издајници по твојој теорији.

          • Владимир Челекетић

            То што називаш директном демократијом је такође другачије друштвено политичко уређење. Ми уопште немамо расправу, у јавном простору, на тему промене постојећег политичког система у било ком смеру. Ми имамо консензус да је постојећи систем једини могућ.

          • Калуђер

            па јесте, тако је … ал оно што ја предлажем има своје име, дефинисано је давних дана, функционише ми ипред носа у времену и простору дакле у пракси доказано
            Нич ја ту не треба да размишљам у мојој понуди. Све фино запаковано у пакету.
            Док ти твоју понуду тек треба да осмислиш, можда у неким лабораториским условима провериш, па тек онда да понудиш.
            Капираш? Ту је разлика. Ја знам како се моја понуда зове, а ти за твоју немеш тренутно ни радни наслов.

          • Владимир Челекетић

            Када су Енглези одлучили да подаре независност својим колонијама имали су врло јасну представу о систему који треба успоставити и знали су како се тај систем зове. Бели који су живели у Африци тврдили су да се систем који важи у Енглеској не може, просто, прекопирати и у њега укључити становништво буквално неписмено, које живи у племенским заједницама. Британија је, међутим, остала доследна у својој одлуци, подарила је независност својим колонијама и увела „демократију“. Све су, пре или касније, завршиле или у грађанским ратовима или у диктатурама или, у најбољем случају, у смешној симулацији „демократије“, каква данас постоји у Србији.

          • Калуђер

            знам ту твоју причу, на сву срећу па за и таке приче имамо већ припремљену ем разрађену тему
            http://nacionalnapartija.net/diktatura-ili-direktna-demokratija/ Си видо, свега овде код нас. Још нам само Суботари фале
            Мого би јој дати и поднаслов, мислим теми; Срби у Србији су глупи а Срби у Швајцарској су мнооооого паметни.
            Но како год, не сметају ме ни такви закључци
            Под условом наравно да се не понављају на све и једној теми из комента у комент.

          • http://nacionalnapartija.net Бог и батина

            Аца Тодоровић: У Швајцарској има неколико стотина хиљада Срба, који доласком у Швајцарску,одмах прихватили правила државе и не буни се.
            Нису проблем људи, већ закони који постоје у Швајцарској. У Србији власт неће да донесе закон о корупцији, какав је у ЕУ и Швајцарској, по којем свако ко узме мито, губи за увек посао у државној служби, а докторима и судијама се одузима диплома. Те законе наши поштују у Швајцарској, поштовали би и овде да имају. Наравно овде би требао и мало времена на привикавање.
            У овом систему не може бити другачије него да криминалне групе владају заједно са органима власти. Криминалне групе и тајкуни су додатни проблем формирању патриотске партије, јер они финансирају странке које ће њима да служе.
            Мора се срушити систем а онда полако постепено стезати обруч око тајкуна и криминалних група, јер ће они уценама, претњама, па чак и покушајем убиства, покушати да заштите своју нелегално стечену имовину. Мора се најпре ослабити моћ тајкуна, а они ће ослабити, чим се заврне државна каса из које су добијали неповратне кредите и крене у наплату пореза. Путин се још није обрачунао са свим тајкунима и криминалцима, али Србија је мала држава, треба им само сузити круг деловања и они самио од себе пропадају.

            Владимир: „Дефинисати смернице за другачије друштвено уређење, а онда основати партију која би се за то борила.“
            То је сасвим нормалан и редован пут, да би се систем победио, али већ сам писао да је проблем оснивања такве партије, финансијске природе и притисци који би дошли од режима, односно фамилије. По мојој информацијама, до сада ван система су мађарска партија Јакобс и једна немачка национална,заборавио сам како се зове. Чак по тим информацијама и Грчка Зора и Мари ле Пен припадају систему.
            Пошто је редовним путем, веома тешко променити систем, треба наћи алтернативна решења.
            Ово сам Белим је један од начина како да победимо систем, а после се може постепено мењати друштвени систем.
            Потребно је срушити овај систем власти и кад се ослободие медији, онда је лако изнети ставове какво државно уређење треба да буде и шта треба радити.

          • Калуђер

            А, нису сад проблем лењи људи него закони. А законе у Србији доноси и ко? Мачке керови гуштери пилићи?

            И нису наши него Срби. Не знам ни једног Немца који друге Немце назова нашима, нит Немачки језик називају нашим језиком. Тај феномен нашизације срећем само код Срба.

            И не мора се ништа Ацо, мора се само умрети. Све остало може, било би фино или лепо, ал гарант не мора.

            Путин да с обрачуна са тајкунима …. хе хе. А ни сам не зна колко има пара. Шта, да се обрачунава сам са самим собом.
            Јој Ацо. Добра си лик, ал бојим се да је утицај тих разно разних комуњарско патриЈотских портала оставио позамашног трага на теби.

            Како год, кад поменеш масоне ционисте људе гуштере и фамилији им, нема потребе да тестираш више, коментар ти по дифолту пребацујем на Теорују завере и политичку праксу. Мож и сам тамо директно да га испишеш.

            И наравно, у више наврата си исписо шта не може ем зашто и крошто не може … можда би могао мало да се фокусираш и на то шта може. Чисто оно, за промену.

          • Аца Тодоровић

            Један део тајкуна, Путин јесте елиминисао, углавном оне ситније, без ових не може ни он сам.
            Гуштере поменем увек, кад морам да наведем, шта је проблем за дуготрајно формирање патриотске странке
            Предложио сам једно решење за рушење система, а успостављање новог система, сложио би се да је довољно преписати швајцарске законе, па их можда и пооштрити за почетак.
            У Швајцарској на њихове законе, нису се навикли, само Срби, већ и Хрвати, Турци, Шиптари, једино Румуни још увек одскачу, па краду као да су у Румунији.
            Сећам се једног Србина из Босне којег је Швајцарска прихватила као избеглицу 1992г. Добио је стан, помоћ, па му било досадно. Прошетао је до реке и видео да има лепих риба. узео је ручну бомбу, коју је прошверцовао са ратишта и бацио. Тек што је почео да купи рибе,полиција је стигла. Судија није могао да га казни јер за такав прекршај казна није била предвиђен у ЦХ. Али после се и он навикао и није правио проблеме.
            Да би успоставили нормално друштвено уређење, које је теоретски и данас, потребни су нам добри и закон и едукован народ који ће да поштује те законе.
            Као што сам већ писао, демократија је добра, као и што је добар ауто, али треба знати користити демократију као и возити ауто.
            Од самог почетка емитовања радио и тв програма у Србији, медији су под конролом власти. Онај ко има контролу над медијима има контролу над народом. Још увек причају о лепом животу у Југославији а осамдесетих година, када су Срби почели да одлазе у шопинг у Турску и Италију, нису знали чему служе кућни апарати који су се тада продавали, јер им на телевизији нису приказивала достигнућа капиталистичких земаља. Ово ти пишем да би видели колики утицај имају медији на људе.
            Људи су друштвена бића без обзира које су боје,вере и нације. Људи уче из средине у којој се налази. Деца која су одрасла у дивљини са животињама, понашају се као животиње са којима су одрасли.
            Срби који су у Србији понашају се у складу са својом средином, Срби у Немачкој и Швајцарској понашају се онако каква је средина тамо. Владимир се уклопио са лавовима и црнцима.:))) У Америци је све више педера, јер се преко медија пропагира да је хомосексуалност сасвим нормална итд.
            Што значи да би се Србин брзо прилагодио и промењеном систему у Србији, само да му неко пружи тај нови систем.
            Било би једноставно да народ сам схвати шта је демократија и како је треба користити, кога треба гласати, али то је тешко јер преко медија добијају другачију слику. Добијају слику у којој је сасвим нормално да жена носи кратку сукњу да јој се виде и гаће, да је нормално да се жени виде сисе, да је нормално псовање, па да је и педрлук нормална појава, у којој је савим нормално да председник државе има купљену диплому.
            Не можемо народ променити док не срушимо систем и не ослободимо медије.
            Прво се мора радити на рушењу система и ослобађању медија. Са слободним медијима, лако ћемо едуковати народ како треба да се понаша и успоставити нови систем вредности.

          • Калуђер

            „Ово ти пишем да би видели колики утицај имају медији на људе.“
            Да капирам, али било ми фино да и ти скапираш да нисам ретард да ми такве ствари пишеш., појашњаваш објашњаваш. А и читаоце подцењујеш сотим.

            „ Што значи да би се Србин брзо прилагодио и промењеном систему у Србији, само да му неко пружи тај нови систем.“
            Да, и у чему је проблем? Ел ти брани неко да га пружиш ил користиш?
            Сем наравно ако не мислиш на онај Владимиров који прво треба да осмислите до танчина.

            „Било би једноставно да народ сам схвати шта је демократија и како је треба користити“
            А на који ти начин користиш демократију?
            Чекајући да ја дођем у Нови Сад да се кандидујем на локалним изборима наместо тебе?

            „Добијају слику у којој је сасвим нормално да жена носи кратку сукњу“
            Аха, опет је проблем у дужини сукњи. И са ти проблематиком сам већ потанко упознат, и за ту проблематику имамо овде специјално одељење … оћу рећи одељак, тему; http://nacionalnapartija.net/vrednosti/#comment-3032798858
            Обожавам слободу говора!
            Свако може да изнесе шта га мучи ем тишти и да се нашироки и надугачко поразговара. Наравно, само строго тематски. Јер директана демократија не значи и анархија. Но ред рад и дисциплина! А рад ослобађа.

            „Не можемо народ променити“
            Ко то ми? Мени тако нешто ни не пада на памет. Те хобије препуштам теби и сличнима ти који хронично нисте задовољни народом.

            „Прво се мора радити на рушењу система и ослобађању медија“
            Опет ти са мора и опет у множини и опет са медијима. Па докле једна те иста прича?

            „Са слободним медијима, лако ћемо едуковати народ народ како треба да се понаша“
            значи кад не верујем.
            Неш да скупиш 30 подписа да се кандидујеш на локални изборима а хтео би са неким да едукујеш народ како да се понаша.

            „и успоставити нови систем вредности.“
            ма јасно ко дан.
            Стварно се питам, знате ли што друго и рећи сем те приче о сукњама. А камо ли предузети. Очигледно да не.
            Манте се бре тих маштарјја више, нисте деца.
            Боље причајте вицеве, барем се насмејемо овде А смех је је здрав. А у здравом телу здрав дух. А рад ослобађа.

            „Гуштере поменем,“
            Ха хааа, пао сам … екстра!

            „увек кад морам да наведем, шта је проблем за дуготрајно формирање патриотске странке“
            У реду, не мораш више наводит. Било доста 5 пута. Сасвим довољно.

          • Владимир Челекетић

            Ја сам против непотребног компликовања, али и против поједностављивања које нас одводи од реалности. Систем (српско друштво) се налази у неком стању, функционише на неки начин. Ако кажемо да тим стањем нисмо задовољни, дакле хоћемо систем да променимо, онда морамо да дефинишемо две ствари. Пожељно стање и начин да се из постојећег пређемо у пожељно.
            Претпоставимо да Швајцарску узмемо као пример пожељног стања. Прва ствар коју ја тврдим је следеће. Из постојећег стања у то пожељно стање, нећемо стићи тако што ће Срби,на изборима, који се организују у постојећем систему, изгласати партију која ће од Србије направити Швајцарску. Ја мислим да је тај сценарио нереалан. Ни Швајцарска није у постојеће стање стигла тако што су, после неких избора, прешли из неког претходног у садашње већ се ради о вишедеценијском, чак вишевековном процесу. Друга ствар, швајцарски систем није само тзв. директна демократија. У Швајцарској је вероватно незамисливо да владајућа партија политичким притиском блокира Уставни суд или да не спроводи одлуку коју Уставни суд донесе. Или да не можеш да се запослиш у локални водовод као портир ако ниси члан владајуће партије итд. Дакле, у питању је цео однос заједнице и појединца, однос према држави, постојање онога што називамо институције итд

          • Калуђер

            „Политика Швајцарске се одвија у оквиру федералне парламентарне демократске републике, по чему је Швајцарско савезно веће на челу владе и вишепартијског система. Извршну власт спроводи влада. Федералну правосудну моћ има и влада и два дома Бундесхауса. Судство је независно од извршне власти и законодавства. Швајцарска је од свих држава на свету најближа директној демократији. За било коју промену у уставу референдум је обавезан; за било коју промену у закону, може се тражити референдум. Кроз референдуме, грађани могу да мењају било који закон који је изгласао Бундесхаус и кроз иницијативе могу да уводе амандмане у федерални устав, што Швајцарску чини државом директне демократије.“
            https://sr.wikipedia.org/wiki/%D0%A8%D0%B2%D0%B0%D1%98%D1%86%D0%B0%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B0

          • Владимир Челекетић

            Ја се не сећам да сам редефинисао појмове, а не сећам се ни да је то Миленковић радио.

          • Калуђер

            Јел ово твоја тврдња коју си малопре изнео;
            „Друга ствар, швајцарски систем није само тзв. директна демократија.“
            Јесте.
            Јесам ти на то увео дефиницију са Википедије шта је Швајцарски систем?
            Јесам.
            Ево сажетка још једном;
            „…што Швајцарску чини државом директне демократије.“

            Јесу та два цитата, твој и са Википедије, у директној супротности?
            Јесу.
            Па према томе дабоме. Дакле за почетак оспороваш једну опште прихваћену дефиницију, самим тим редефинишеш је изнова.
            А што је један од омиљених Миланковићевих хобија. А о чему сам већ писао. А таква врста редефинисања се назива и манипулисање, избегавање истине … да не кажем баш лагање. А у Миланковићевом случају то је само најобичније комуњарско доколичарско егоманијачко пресеравање. Оли ти млаћење празне сламе. А ако ти је дража црквена треминологија, рекло би се; докон ум, ђавоље игралиште.

            Писао сам већ о томе овде http://nacionalnapartija.net/diktatura-ili-direktna-demokratija/ при крају ми првог комента.
            Ево подсетник да не мораш да кликаш;

            „Да ли су сви они који заговарају укидање општег права гласа и ауторитарну власт за спас Србије само мали диктатори“
            На ту тему смо се већ пре недељу дана лепо поразговарали http://nacionalnapartija.net/izborni-horor-vucic-i-19-patuljaka/#comment-2651282971
            тако да ја ту стварно немам више шта да додам.

            Изузев да додатно прокоментришем најновију будалаштину бившег СНС-гуруа, параночног комуњарског нарцисоида са изузетнм потребом за манипулацијама ем измишљањем топле воде, а на коју сам сасвим случајно налетео.

            „Демократија је политички систем диктатуре новца.“
            То се назива Плутократија а не Демократија
            Плутократија је облик олигархијске владавине у коме је власт централизована на узак број људи који се од остатка становништва разликују по високом материјалном богатству.
            Ево линка
            https://sr.wikipedia.org/wiki/Плутократија
            Хвала на пажњи

            А параноични нарцисоиди свих боја са изузетнм потребом за манипулацијама ем измишљањем топле воде а који којегуде на сав глас маштају о диктатурама уз неизбежни ритам Београдског синдиката у позадини се називају Лузерима.
            Не спадају у сферу мог интересовања, чак ни у часовима изузетне доколице.
            —————-
            А има и овде; http://nacionalnapartija.net/izborni-horor-vucic-i-19-patuljaka/#comment-2640040834 ево опет цитат;
            Тих његових параноичних интерпретација стварно не могу ни да се наразобличавам

            „1. Диктатура подразумева иделогију.“
            Кеве ти?!
            А коју су то идеологију имали Римски оли старо Грчки диктатори?
            Упс … и шта ћемо сад? Кардинална грешка у корацима на самом старту.
            Факат морам да изнађем ону кратку ми писанију коју сам ти већ једном о њему исписао да не морам сваки пут изнова да куцкам но само копирам.
            Лик је класичан параноик који извлачи исправне закључке али из погрешних основних примеса.
            Па тако је био и онај лик што је обарао Анштајнову теорију релавитета са тврдњом да сатови нису били исправни.
            Тако и ја могу у првој реченици да напишем да постоје људи гуштери и онда да развезем теорију па ко се упеца упеца.
            Не постоје људи гуштери, Анштајновиви сатови су били исправни, диктатура не мора да има идеологију.
            Енде
            ———–
            Си видо, имам памчење ко слон. Само ти питај шта те интересује. За већину твојих опажања имам већ поодавно исписан одговор. Само убачим линк да те подсетим, копи пејст. А то ми шекунд посла, нако, анпасан, уз кафицу.
            Па зар нисам диван? Па јашта сам. На сва питања одговарам. Ка Вучић.
            На жалост почесто морам и да се понављам, опет исто ка Вучић … ал шта да радим, тако нас запало … кад делимо исте хобије. Не се жалимо онда.

          • Владимир Челекетић

            Саме дефиниције нису довољне да се разуме како један реалан систем функционише. Зато сам и навео пример Уставног суда. Нема ни у Швајцарској референдум на којем се доносе судске одлуке. То је био сав смисао мог коментара. Дакле, друштвени живот једне земље не одвија се само кроз форму гласања. Нико не спори да је Швајцарска држава директне демократије, али је и држава много чега другог и да би разумео како неко друштво функционише није довољно описати га кроз неколико дефиниција. Исто ти је и са демократијом. Данас многе земље, које се званично називају демократијама, у ствари, функционишу као плутократије.

            „Плутократија је облик олигархијске владавине у коме је власт централизована на узак број људи који се од остатка становништва разликују по високом материјалном богатству.“

            Јел ово није дефиниција Србије? И не само Србије. То је стање које имамо. И не знам шта је поента онога што си писао као опонирање оном што сам ја написао. Ја сам само написао да не видим реалан сценарио по којем ће Срби из постојећег стања, гласањем, у оквиру садашњег система, доћи у директну демократију или било какав другачији систем.

          • Калуђер

            Ааа, сад; „ Нико не спори да је Швајцарска држава директне демократије,“
            Благодарим, горе ти баш није тако звучало.

            И онда ти долази оне незбешно након зарзаа; „али“.
            А видиш живот није али, него или или. Џа или бу.
            А ти би и поред гласачке кутије између Трампа и Хилери био неодлучан. То је једноставно твоја карактерна особина.
            Владимир Али Челекетић

            А јел те то чини лошим човеком? Па не. Само неодлучним. А неодлучност води у огорченост. И зато и тражиш и људе типа Миленковић па да сте заједно неодлучни и да по свему могућем пљуцкате у дуетеу, хорски. Омиљени Србски хоби. Капирам ја то скроз.

            Ал што не измишљате које какве керефеке кад је струја у питању. Па оно, пробате да спојите фазу са нулом, ил рецимо сипате бензин у дизел мотор. А то може и живота да кошта, ил барем пара. А ово пискареање бесплатно па што да не. И онда направи човек и радио станицу за пљуцкање по свему живом.
            И за то је и овај твој текст од горе екстра пример. Само што и Аца на прву примети да ти фали конкретан закључак у њему.

            Ал ето, барем си у коментима искрен. Лепо кажеш; немам појма. Кратко и јасно.
            https://www.youtube.com/watch?v=a4cRjrWjfoU&feature=youtu.be&t=18
            И ја то ценим скроз.

            Једино мало незгодација кад опонираш сам себи. Мислим у НП начелим стоји, а које си између осталог и ти писао; 9. УСПОСТАВЉАЊЕ СИСТЕМА ПОЛИТИЧКОГ И ТЕРИТОРИЈАЛНОГ ОРГАНИЗОВАЊА ДРЖАВЕ ПО УЗОРУ НА ШВАЈЦАРСКУ.
            А у текстовима ем коментима опонираш сам себи. Ал ајд, паше ти уз неудлучност.

            Па самим тим и да не видиш, како рече, „реалан сценарио по којем ће Срби из постојећег стања, гласањем, у оквиру садашњег система, доћи у директну демократију или било какав другачији систем.“
            Али кажем ти, лепо је што си искрен, то се цени. Ал понављање такве врсте ставова, ик комента у комент из текста у текст су једноставно погрешни на било ком порталу који у наслову има назив партија.
            У управо зато у наслову и стоји назив партија. Не зато што партија постоји, него као знак на путу у ком се смеру овде иде … и на који начин. Дакле гласањем.
            Све остале варијанте, на неком другом месту. А таквих места, пуно Србско интерент небо. Рекох ти, не се бринеш за то, неће да нестане.

          • Владимир Челекетић

            Није спорно шта пише у програму партије и шта би партија заступала да постоји. Ја сам овде писао о реалном развоју догађаја. Ја сам горе поменуо Хондурас и Нигерију и могао бих сад, да ме не мрзи, да тражим реченице из устава тих земаља, где би видели сличне приче о демократији, владавини права и вишепартијском систему. Али то, само по себи, не говори ништа, као што ни закони термодинамике, сами по себи, неће дати јасну слику како ради мотор са унутрашњим сагоревањем. У идеолошкој острашћености или мржњи према неким људима могуће је сваки избор учинити бинарним, али то није било оно о чему сам писао. Мислим да Србија има много веће шансе да настави као Хондурас или Нигерија, деценијама, до потпуног нестанка народа, него да постане као Швајцарска. То нема везе са тим што ћемо ми закључити да је Швајцарски систем бољи.

          • Калуђер

            океј, ал шта је нереално? Да Воја из Футога или Руме накаче на бицикло мале мердевине и за 3 сата покаче по Футогу оли Руми својих 30 плаката по бандерама?
            Јел то нереално? Тешко, неизводљиво, немогућа мисија? Нема бицикло неко? Шта? Па дај да решимо тај проблем са бициклом онда. Ево имам ја два, донећу један првом приликом кад будем долазио за Србију. Јел треба и неке мале алуминијумске медревине да понесем? Ево понећу и њих.
            Јел има још неки нерешив проблем?

          • Владимир Челекетић

            Не, то није нереално, али Срби каће плакате по бандерама 26 година. Са каквим ефектом, знамо.

          • Калуђер

            па шта ћемо онда? Да се утепамо? Да се бачимо у Морачу ил Мораву? По афинитетима јел.
            Има људи који проведу и у браку читав живот поред погрешне жене … и читав живот им прође у кукању наместо да мењају. А бар жена има. Па тако и партија. Дао бог. И на сву срећу, нису све исте. Нит жене нит партије.

          • Владимир Челекетић

            Не, само размишљам шта је реално.

          • Калуђер

            А не не не, шта је реално, ем надсве изводљиво и то без по муке, смо разјаснили у примеру од горе са бициклом.

            Други ти проблем имаш у твом процесу размшљања.

            На твоју жалост, мораћу додатно банализовати, јер очигледно да пример од горе није био довољан.

            Дакле вако, пајз сад, јел реално да се две особе, мушка и женска наравно, кресну?
            А јашта да је реално, ем надсасве изводљиво ем ништа природније од тога.

            Па зашто онда разно разне жене ем мушкарци пате ко патика, тугују, чаше ломе руке им крвава и убише се од размишљања. Због ради менталне гимнастике у часовима доколице? Наравно да не.
            Него нису се креснули … ако ти је драже; појебали.
            Поњемајеш? А све реалне могућности си имали. И алат и простор (и бицикло и мердевине) ал ето само се нису усудили.

            Капираш?
            Не коље тебе у читавом твом процесу размишљања шта је реално изводљиво а шта не.
            Јер шта је реално изводљиво а шта не је да тако кажем техничка ствар. Па ил може ил не може. Нема треће нити твоје омиљено али.
            Него тебе коље питање; а што се не изводи што се надасве реално да извести и то без по муке.

            Капираш разлику? Поголема разлика је између те две ствари. Још једанпут, понављање је мајка знање, не коље тебе шта је реално изводљиво, него што се реално изводљиво не изводи.
            А одговор на наградно питање гласи; па зато што су лузери.
            https://www.youtube.com/watch?v=YgSPaXgAdzE

          • Владимир Челекетић

            Ти и даље одбијаш чињеницу да теоријски модел демократије нема везе са оним што је у пракси. Да нема никакве „воље“ народа већ је мањина та која манипулише већином. Швајцарска је више изузетак који потврђује правило, а и није тако велики изузетак како га представљаш. Утицај је одозго на доле, а не одоздо на горе. Дај некоме ко се разуме у посао швајцарске медије на месец дана и реци му какву одлуку на референдуму хоћеш. А тек у Србији, па то је смешно. Ја јесам за партију и изборе, као једини начин борбе сада, као метод мобилизације маса. Политички системи се троше. Кад више нису у стању да задовоље потребе друштва мењају се.

          • Калуђер

            Извади Осаму Бил Ладена из гроба … оли мора … дај му све медије … али све по Републици Србској … ма и фесјбук и све. Све нек контролише.
            Ал ће Срби ипак гласати да се припоје Србији.
            Само се треба усудити па направити референдум по том питању.

            Не оправдавај лузере које каквим теоријама. Јер лузер је лузер.

          • Аца Тодоровић

            Шта је реално изводљивоо, можемо расправљати у недоглед, ако не понудимо било каква решења.
            У постојећем систему, на изборима је веома тешко победити систем, али није и немогуће само треба наћи начин и увек изнова покушавати победити систем.
            Лепљење плаката и дељење летака, јесте потребно али не и довољно, то знам из личног искуства.
            Један од начина рушење постојећег система је револуција, што у овом тренутку није реално, јер нема ни воље код народа за тако нешто, нити има ко да организује револуцију.
            Шта је онда реално?
            Из разговора са људима, видео сам да је велики број , стварно разочарани у политичаре и да неће да излазе на гласање..
            Вероватно би изашли када би имали праву опцију да гласају, али не треба ни искључити фактор да ће народ изаћи на гласање само ради промене и гласати против а не за.
            Мој је предлог сам већ предочио а то је да треба искористити фактор изненађења и пред саме изборе изаћи са групом грађана, Да ли ће Бели или неко други то прихватити, која би покушала агресивним наступом са месец дана да убеди грађане да гласају за њих.

          • Аца Тодоровић

            У Швајцарској има неколико стотина хиљада Срба, који доласком у Швајцарску,одмах прихватили правила државе и не буни се.
            Нису проблем људи, већ закони који постоје у Швајцарској. У Србији власт НЕЋЕ да донесе закон о корупцији, какв је у ЕУ и Швајцарској, по којем свако ко узме мито, губи за увек посао у државној служби, а докторима и судијама се одузима диплома. Те законе наши поштују у Швајцарској, поштовали би и овде да имају. Наравно овде би требао и мало времена на привикавање.
            У овом систему не може бити другачије него да криминалне групе владају заједно са органима власти. Криминалне групе и тајкуни су додатни проблем формирању патриотске партије, јер они финансирају странке које ће њима да служе.
            Мора се срушити систем а онда полако постепено стезати обруч око тајкуна и криминалних група, јер ће они уценама, претњама, па чак и покушајем убиства, покушати да заштите своју нелегално стечену имовину. Мора се најпре ослабити моћ тајкуна, а они ће ослабити, чим се заврне државна каса из које су добијали неповратне кредите и крене у наплату пореза. Путин се још није обрачунао са свим тајкунима и криминалцима, али Србија је мала држава, треба им само сузити круг деловања и они самио од себе пропадају.

          • Аца Тодоровић

            То је сасвим нормалан и редован пут, да би се систем победио, али већ сам писао да је проблем оснивања такве партије, финансијске природе и притисци који би дошли од режима, односно фамилије. По мојој информацијама, до сада ван система су мађарска партија Јакобс и једна немачка национална,заборавио сам како се зове. Чак по тим информацијама и Грчка Зора и Мари ле Пен припадају систему.
            Пошто је редовним путем, веома тешко променити систем, треба наћи алтернативна решења.
            Ово сам Белим је један од начина како да победимо систем, а после се може постепено мењати друштвени систем.
            Потребно је срушити овај систем власти и кад се ослободие медији, онда је лако изнети ставове какво државно уређење треба да буде и шта треба радити.