Интервју – Проф. др Милан Брдар

Интервју – Проф. др Милан Брдар

Србија је у свим сферама окупирана земља. С обзиром да сте дуго радили у просвети, да ли нам можете описати како је текао процес окупације образовног система? Када је све почело?

Нашу такозвану елиту, која је октобра 2000. дошла на власт, карактерисало је скандалозно незнање о токовима у свету, а нарочито о геополитици, упркос чињеници да је у тзв. „демократским снагама“ преовладавала универзитетска интелигенција. До те године, на пример, ни на једном нашем факултету није постојао изузетно важан предмет звани геополитика. Зато је наша интелигенција светску политику идентификовала с књишким причама о слободи и демократији. Уосталом, наша хуманистичка интелигенција, као и европска, деценијама шири сасвим погрешне преставе о политици. Зато наши реформатори с докторатима нису имали појма о две ствари: прво, каква улога је намењена Србији после колонизације, коју је Запад изводио њиховим трудом, а друго, чиме ће уродити реформа образовања по Болоњској реформи.

Као извршиоци западних налога и западним новцем и пропагандом доведени на власт, демократске снаге су ентузијастички прионули на реформе: економије – која је уродила опустошењем српске привреде; војске – која је уродила срамном предајом војне технике Америци, ради чијег претопљавања су амерички пријатељи привремено били узели смедеревску железару, да би дошли до бесплатног квалитетног челика, а војска била сведена на карневалску групу за забаву деце; и реформу образовања – којим је високо образовање уништено за неколико година. У периоду социјализма било је око 18 покушаја реформи високог школства и ни једна није успела. Разлог је био у тихом отпору професорског естаблишмента, који је јавно климао главом а тајно чино све да се ништа не промени. Болоњска реформа је успела, најпре зато што власт није мрднула прстом. Универзитетска интелигенција, уплетена у демократски преврат, на своју историјску бруку која ће тек бити забележена, у настојању да да свој пун допринос „револуцији“, сама је ентузијастички од 2001. експресно почела да ради на реформи образовања. То је радила под притиском и уз асистенцију Светске банке која је код нас узела под своје целокупно образовање и много чега другог. С тим активностима сам био одлично упознат као заменик Министра просвете у току 2004. године. Знајући куда све то води, јавно сам говорио да сам функцију преузео да бих, колико могу као појединац, да реформу што више успорим, зато што води у пропаст. Први талас ка томе покренула је Демократска странка, чији припадници се свих година касније праве луди као да с том катастрофом немају ништа. У то време, реформи сам се , с мањим бројем колега, супротстављао и на Новосадском Универзитету, где сам радио, и на Београдском, писањем петиција. Против је било нас стотинак професора, који смо јасно указали куда води та неодговорна авантура. Да је све пропало, било је јасно после две до три године када је норма од 60 бодова била спуштена на 48, консензусом наших универзитета, само да се не би признало да је акција пропала. Закључак гласи: наше високо школство уништили су универзитетски професори, који су, онако корумпирани идеолошки и материјално, у реформу улетели ентузијастички, површно и крајње неодговорно. Земља јесте окупирана, али да смо се супротставили тој смишљеној будалаштини званој „Болоња“ данас би нам стање било несамерљиво боље.

Да ли је данашњи образовни систем у Србији у функцији стварања „помоћног становни­ш­тва“, односно будуће јефтине радне снаге у мултинационалним компанијама, имајући у виду увођење такозваног „дуалног образовања“ које ће по свему судећи више бити обука а мање образовање?

Но, да се вратимо геополитици. Пропаст реформе услед резултата да је факултет сведен на ниво средње школе, функционалнио одговара бриселској пројекцији места Србије у ЕУ. Није, наиме предвиђено да имамо иоле значајнију улогу, тако да се не очекује ни да имаммо озбиљне универ­зи­тете. Сутра ћемо у ЕУ радити послове другог и трећег реда, а што се наших талената тиче, па њих ће нам красти као и до сада. Судбина сиротињских земања је да раде за моћне и богате, што непо­сред­но, робовањем, што посредно, одливом мозгова.

Сведоци смо опадања моћи Запада. Један од показатеља је и тренутна мигрантска криза за коју се решење не назире. Како тумачите овај процес популационог покоравања Запада? И какве ће Србија сноснити последице?

Реч је о томе да САД чија моћ видљиво опада, по логици „да комшији цркне крава“, преко својих тајкуна, као што су Ротшилди и Рокфелери и берзанских хохштаплера као што је Сорош, минирају Европску Унију приређујући им ову невољу са такозваним избеглицама. Реч је, у ствари, о порјекту таласа плаћених „убеглица“, којима настоје да Европу потопе на дуги рок, уруше је у погледу своје, иначе већ ослабљене културе и промене јој идентитет. Томе на труку иде дословно лудачка лева политика, која свему кумује на основу блесавог уверења да је десница опаснија од ове цивилизацијске инвазије као последњег пројекта геополитичке и друштвен инжењерије. Нема то никакве везе ни с бежањем од рата ни са људским правима, итд. То је пројект инвазије једне цивилизације другом. А међу цивилизацијама фузије нема нити може бити. Једна само може да прегази другу, као што је кроз историју Западна европа показивала на свим континентима а сада јој млађа сестра САД, у рукама банкстера и политичкиг гангстера узвраћа истом мером.

Мислили су они да сутра потопе и Русију, оснивањем Исламске државе, само што је Путин ту логику перочитао на време. Зато је руска интервенција у Сирији била превентива нове Стаљинградске битке.

Европа је сувише слаба да се супротстави инвазији неколико милиона муслимана, који где год иду, носе своје обичаје ненаучени да поштују обичаје домаћина. Слаба је јер је урнисана свим модерним идејама: рационализмом и материјализмом, који је одвео у антихришћанство , хедонизам, нихилизам и индивидуализам; идеологијама, под чијим окриљем се залуђује слободом које нема, демократијом и људским правила, тако да сама себи везује руке и отвара врата свакоме да уђе. А све под диктатом светског силеџије којем још увек не сме да писне.

Једини спас био је подизање Зида, односно слање војске већ на грчке границе. Ово је политика, не сентиментализам. Ту није реч о помагању људима, него о саучешћу у сопственом самоубиству на дуги рок. Ако је реч о помоћи, зашто их није примила ни једна арапска земља? Хоћемо ли да и даље будемо блесави и наивни па да постављамо питања: откуд то да иду само ка Европи? Свашта. Све је јасно, само је и за то потребна петља да се каже. Јер увек има плаћених дворских луда који ће вам за праву реч прикачити етикету конзервативца и шта све не. Поента је да је Европа у суноврату између осталог и захваљујући својим тобоже прогресивним идејама. Управо њима је разоружала себе, а муслимански свет их против ње користи као оружје. Неће да их примени у својим земљама, а од Европе тражи да га прими у њихово име. То није политика.

Милан Брдар

Што се Србије тиче, везујући се за ЕУ , на истом смо броду ка пропасти. Уз овако неодговорну, антисрпску и неспособну власт, која не схвата основне процесе у којима учествује својим идиотизмом, наивним хуманизмом и искомплексираном жељом да се свима допадне, с великим одливом и смртношћу становништва, белом кугом, бедном привредном и ропством Западу, само кумује пропасти, овде ће за за пет деценија живети неки други народ. Још пре две године сам јавно рекао: завршићемо ограђени као европски расни контејнер; спас за Србију био је једино да одмах, а то је било пре Орбана, изгради ограду на границама и не пушта никога. Нисмо у стању да издржавамо ни себе, а камоли да глумимо белосветску мајку Терезу.

Шта је предуслов за стварање будуће истински националне елите, да ли је то уопште могуће у данашњој системски уништеној, окупираној земљи каква је Србија?

У данашњој Србији још за неко време могуће је само репродуковање овакве олош елите, задојене југословенством, титоизмом, европоцентризмом, и наравно, обавезним и експлицитним антисрпством. Да би се ту нешто променило неопходна би била прво политичка а потом свеопшта промена. Потреба је власт која би променила најпре систем образовања који би био наравнио српски, просрпски, јер елита не може да стасава без одговарајућег система школства. То се, уопсталом види и на овој анти елити која је традиционално продукт социјализма. За образовање елите неопходна је и породица, али она није довољна. Ако се ништа не промени, једини образовни елемент који ће водити обнови патриотизма је „улица“. Млад свет, уз помоћ подстицаја у породици, постепено схвата шта се догађа и прелази у реакцију владајућем режиму. То значи да ћемо сменом генерација имати све више патриотизма међу младима. Али, како рекох, то није довољно. За елиту је неопходан стабилан систем образовања чији челници се не стиде што су Срби и што заступају српски интерес. Уз то, неопходна је стабилна виша средња класа, што у овако ојађеној земљи, без економије, на дужи рок није могуће. Зато не треба да нас чуди, одакле ова олош елита: из титоистичко-југословенско антисрпског образовања, и из комунистичких породица чији родитељи су неизлечиво душу предали Титу, сви научени да живе на туђа леђа, без интегритета и с осећањем стида што уопште живе у географској Србији. То је лична карта наше тзв елите, а то значи: беспосличара који су у политици нашли ухлебљења, медиокритетске универзитетске интелигенције која традиционално, своју животну и професионалну неспособност и промашеност надокнађује поилитикантством, деце бивших функционера, Титових генерала и удбаша, сви листом антисрби и југословени регредирали до нивоа стомака и личног егоситичког интереса, ради којег распродаше очевину и дедовину, то јест, све што су њихови очеви с Титом градили.

Писали сте о мегаидеологијама модерног друштва (либерализам, социјализам, конзер­вати­визам). Шта мислите о покушајима да се неки нови политички програми направе тако што ће се мегаидеологије синтетисати или, што је можда само друга страна истог новчића, тако што ће им се оспорити значај за садашњи историјски тренутак?

Међу идеологијама нема могућности синтезе, то је површна и глупа помисао. Разлог је у томе шпто су западне идеологије псеудозамене за источне религије, односно саме су псеудорелигије. Проблем данашње политике је у томе што су све идеологије пропале, а и даље су на сценарију, и марксизам се постепено враћа, и заузимају простор тако да нова алтернатива не може да се формира. То је самозаглављеност модерне Европе и њеног укупног Просветитељства. Зато је она у варијанти Ничеовог вечног враћања истог: либерализам је био мртав 1929,к с Великом кризом, оживео је 1989, и опет скапао у кризи од 2008. наовамо иако нам га и сада намећу. Марксизам је пропао 1989, а полако се враћа од 2008. С конзервативизмом исти случај. Дакле, ништа ново под капом небеском, само што Европа више ни не може да изнађе нешто ново.

У књизи „Праксис одисеја“ темељно сте се бавили успостављањем комунизма у Русији. Бољшевици су од политичког система направили пирамиду моћи неосвојиву споља, а после више етапних напада на друштво, успели су да га саобразе ономе што би по марксистичкој рецептури требало да су колико–толико зрели услови за комунизам. Ипак, тај се систем урушио изненада, брзо, релативно мирно и рекло би се сам од себе. Који су основни узроци томе? И, повезано, да ли је све што је том приликом пропало, било вредно пропадања?

Највећа заблуда ХХ века је идеја комунизма и тобожњих услова када би такво уређење било могуће. То је Марксова заблуда која је свет коштала пар стотина милиона жртава. Комунизам је утопија, дакле немогућ, а у ствари и непотребан поредак. Као поредак потпуно спроведене правде био би највећа неправда на земљи. Зато су комунистичке револуције доносиле само проапст друштва у којима су избиле, а никако неки напредак. Оно што је у социјализму био као неки напредак, плаћено је врло високом ценом, с врхунцем у свеопштем урушавању. Да је било здраво не би могло да то да се уруши. Било је труло, а то значи да је од почетка било лоше. Зашто је пропао? Одеолошки зато што се аритметички може доказати да се идеја социјалне правде до краја не може спровести нити је то могуће. Друго, што је трајао као поредак свеопште лажи и лицемерја. То смо сви знали и „правили се луди“. Исповедали једанкост, а трудили се свим силама (природно) да се разликујемо. Исповедали братство и јединство, а потискивали сазнање да нишпта томе налик није могуће. Опевавали Тита, знајући да је неприродно да дете њега воли више него оца и мајку. Економски, зато што комунисти никад нису били у стању да успоставе систем самоодрживог развоја, због чега је претило урушавање, ако не буде инекција са стране. То је геенрални и основни разлог урушавања. Код нас је стање пролонгирано захваљујући западник кредитима, прво у виду поклона Титу, после 1948. и нарочито после помирења са СССР, 1956, само да се не врати Русима у загрљај, а потом кредитима. Живели смо у „идиличном социјализму“ на западни рачун. А учили су нас да нападима на капитализам пљујемо у тањих из којег грабимо, Тито први, да би живео као кнез, а потом сви ми, којима је бацао коске да би био мир, а за којима данас жале они који тврде да је у његово време било боље. Да, било је, али на туђ рачун и уз сваки вид понижења до нивоа дресираног пса. И колико видимо, то нам недостаје.

Да ли је све морало да пропадне? Наравно да не. Образовање, здравство, еманципација жене, услови рада, коначно индустријализација земље. Није морало али су блудни синови социјализма, све деца комунистичких главосеча, генерала, политичара, удбаша и деца марксисизма, деведесетих јер напрасно душу предала и продале Западу и неолиберализму и опустошила све тековине својих очева и отаца. Није морало, али су комунисти у својој деци одгајали генерацију нихилиста, и беспримерних издајника земље коју, као интернационалисти, никад нису ни видели као своју. Видели су је само као плен и као такву су је расћердали. А шта ће бити с народом, није их брига, јер ни не рачунају да овде живе. Себе одавно замишљају негде на Флоридама и Канарским острвима. То је финале социјализма, а не рушење Берлинског зида.

10. јанурар 2017.
Фонд Светозар Милетић

Коментари

  • Калуђер

    океј је Брдар … само већ симтоматично недоречен … а што би могло полако већ да му прерасте у свесно манипулисање.

    Шта значи недоречен? Па константно констатовати а без конкретног решења у закључку је недореченост.
    Мој аутомехеничар се не бави вечним констатовањем квара него нуди кристално јасно решење. Мислим лепо и ако ми објасни како је дошло до квара, ал мене првенствено интересује да квар одклони.

    Шта значи манипулисње? Па Брдар, а за разлику од мог аутомеханичара, врло добро зна да је у Србији на делу Партокртија и Плутокртија. А Партократија и Плутокртија су подврсте Олигархије а не Демократије. Па чему онда напади на Демократију? Таква „омашка“ може да се деси мом аутомехничару ал не једном Социологу.

    И закључно, да ли је могуће да један лик попут Брдара превиди да је на пример Швајцарска, а која има Директно демократско уређење, донела, на пример, одлуку о забрани изградње Минарета? Наравно на референдуму. Надасве директно демократском а поприлично националистички свесна одлука.
    Тако да надасве елегантна решења постоје за сваки квар. Питање је само зашто их у овом случају аутомеханичар превиђа?

    Јер по аутомеханичару Брдару испада да сад ја треба да чекам да Југословени изумру, што је лепо свакако, а како би се решило питање типа, банализујем, педерских парада по Београду.
    А камо решење типа; Референдум у Београду по том питању? Ил зашто да не на територији целе Србије. И крај приче на ту тему.
    А законски предуслови за тако што већ постоје.
    Па тако једну по једну тему завршавати, наместо чекати да Југословени изумру. јер једно не изкључује друго, но напротив … дало би се надасве елегантно спојити лепо и корисно.

    • урбана герила

      То је исто оно што Брдар прича о образовању, само у појмовима родољубља, а пошто је то домаће васпитање- долази пре школе, временски и по важности. То и помиње, али онда опет клизи у симптоматично ,,решење“ које почиње са ,,потребна је власт која би…“ је уобичајено прање руку од давања решења на то шта радити САД и у ДАТИМ околностима. Чувено: ,,не липши магарче до зелене траве“. Спотакне се човек просто о решење али га не види. Да, доноси закључке који су већ одавно постали опште место свим нашим обогаљеним ,,елитистима“ који се осећају иоле родољубиво, баш из разлога што тај осећај није допирао даље од апстрактне привржености нечему свом. Баратање појмом патриотизма (јако је упадљиво да чак и за сам појам љубави према своме користимо туђицу) као некаквог конструктивног чиниоца у друштву било би могуће кад би тај патриотизам имао јасну дефиницију, а то је опет, немогуће без неког јасног циља који даје смер и обједињујућих животних вредности које смеру дају правац. Без тога, као што смо се досад уверили (у режији Милошевића, Драшковића и Шешељуге, кад је силна снага била једноставно расута), то је просто енергија која у тако сировом стању може бити без по’ муке изманипулисана и усмерена у ком ти драго правцу.
      Степен оболелости народа је могуће сагледати кад схватимо да његови водећи ауторитети не схватају овако просте чињенице. То је ваљда разлог што до дан данас немамо разрађену ни основу националног програма коју би као полазиште, могли прихватити сви они који се сматрају родољубима.

      • Калуђер

        Абсолутно … чим чујем реч елита хватам се за пиштољ

        А што се тиче националног програма … шта фали НП програму? Реално? Чак је и Бата реко да је екстра. Ал благодарим, ено ти га па га дорађуј са предлозима ем сугестијама.

        Него да се вратим на чувене елите.

        Пази ово питање а горе изречено од стране безименог новинара;
        „Шта је предуслов за стварање будуће истински националне елите, да ли је то уопште могуће у данашњој системски уништеној, окупираној земљи каква је Србија?“

        А шта то питање заправо значи?
        Па ништа друго до;
        – а када ћемо већ једном ваки јааааааако паметни ем надасве истинки као ја а који џеџимо на које каквим Фондовима Светозара Милетића, Стратешке Културе те Геополитика ем Српским надсве Културним клубовим и осталим безмудићким сајтовима у распону од НСПМ до Стања ствари коначно да биднемо власт?

        – Никад!
        Одговорио би Калуђер.

        Јер вам је и место на таквим безмудићким сајтовима да довека пљуцкате са балкона ко она два пензоша у Мапетовцима а не да вам се не дај боже да управљање државом.
        Јер таквим безмудићким елитистима неб дао ни две нацртане овце да чувају а камо ли да воде државу ил чувају државне границе.

        Јер ко што наш народ лепо каже
        https://www.youtube.com/watch?v=k0OZ0HbIip4

        • http://nacionalnapartija.net Бог и батина

          Бата: Види вако, у Швици може директна демократија и референдуми јер немају КАКОКРАТИЈУ (лепог ли израза = владавина најгорих) као ми. Ко да распише референдум? Они? Можеш им послати милион потписа, е онда неће зинат. Ако и распишу, биће са немуштим питањем. Па ће онда они да броје гласове.
          Треба улица. За улицу треба критична маса. за критичну масу треба јасна идеја и одлучни вођи. Ми имамо подеране гаће.
          —————————
          Калуђер: кад би ми се сваки пут уплатило по долар а на сваки комент у ком Срби помињу куке и мотике, а од 5 октобра па на овамо а на васколиком Србском интернет небу … сад би био богатији од Транпа
          —————————
          Бата: Па шта мислиш, што лепо не распишу референдум:“ОЋЕТЕ у УЕ“ или „ОЋЕТЕ У НАТО“, и мирна Бачка. Шта народ каже, тако се води политика… Па неће, разумеш, НЕЋЕ. То је рекао и Вучић – Расписаћу референдум о ЕУ кад будемо улазили. Зајебава народ. И шта ту можеш? Избори? Купују гласове за пакет конзерви и бију људе по улици. Опозиција нема пара, и каква је боље да нема… итд…Ми смо бре пропали крозподеране гаће…
          ———————
          Калуђер: http://nacionalnapartija.net/referendum/
          ———————
          Бата: Па једна ствар је свакако тачна – може нешто ситно, нпр… притиском јавности донет је неки „Алексин закон“ који се уклапа у идеологију НВО… иначе функционише како Дежуловић рече „нема шта пучина да се пита“. И крај. Можеш ти да будеш у тој идеји тачан колико хоћеш, то ти је исто, да се не лажемо, лајање на месец. Жао ми је, али је тако.
          На страну што ти сталешки систем ништа не решава већ је само декор за Аутократију, и све оне КРАТИЈЕ које си поменуо, али то сада није питање.
          —————————–
          Калуђер: ма то је Владимирова будалаштина … јебо га Љотић
          ———————-
          Бата: Па ја прочитах како је написано…
          ————————–
          Калуђер: све океј, наравно
          факат морам испод тог текста написати опаску
          ——————–
          Бата: Ми смо, и самом ти је јасно, под окупацијом. Та окупација је вишеслојна, и физичка, ментална, економска, сољња, унутрашња… знаш ли ти за случај да се неко ослободио окупације референдумом или случај да се неко ослободио окупације референдумом или изборима?
          ———————-
          Калуђер: ха хаа … па понављаш моје речи из текста

          а што се тиче осталог, није то моја измишљотина … добро, потрефило се и да се баш националистичке партије по европи залажу за директну демократију … а да сам ја те ставове пропагаирао и пре АефДеа … ал ај сад … ето рачунај да сам имао визију … лупило ме сунце на плажи

          но како год, националистичке оли фашистичке, нама и јесте по природи ствари да смо браник демократије насупрот диктурама оли олигархијама … како у прошлости тако у садашњости и будућности
          а дал смо бели или црни .. увек смо против црвених
          таки нам код
          ил штоб се оно рекло; од сад, у будуће па и на даље
          ——————
          Бата: Па немам ја нешто јако против западних националиста… Само, да ти каже Бата, знам и ја по нешто… Изгледа блесаво, али за коју годину нешто пукне, дрм-брм, тамо-вамо, и ти једно јутро отвориш своја кућна врата а на њима кречом неки крст или Х замазано, јер си нижа раса за њих…
          ——————-
          Калуђер: не се бринеш за то
          ——————-
          Бата: Па… ја ти напоменух…
          —————–
          Калуђер: непотребно Бато, непотребно … знају немци и ко су срби и скоје стране ветар дува
          —————–
          Сигуран?…
          Добро, ти знаш своје…
          —————–
          Калуђер: оно што је факт то је да је НПД, и наравно и Аустрисјска верзија, а која је пре ни непуних пола године умало и поставила Аустриског председника, били и јесу на страни Срба … и то званично!
          И то као једини!
          А за разлику од Комуњарске багре.
          Дакле, Немачки националисти су листом на Србској страни.

          Па шта мислиш да је мојим сурферима драже да сурфују са мном по језеру ил са Муслиманским џамугама из Сомалије оли Сирије?
          Швицерима дражи Албанци од Срба?
          Дражи им Муслимани који их газе камионима по трговима за Божићне празнике од Срба који су те исте Муслимане убијали?

          2017-а је Бато
          није више 1917-а
          ствари се мењају
          ал се политичка правила не мењају
          непријатељ мог непријатеља је мој пријатељ
          сва наука
          ——————-
          Бата: Добро… читамо се…

          • урбана герила

            Шта фали НП програму? Па на пример то што партијски програм није национални програм. Партијски програм треба да буде начин на који једна група људи види остварење националног програма. А национални програм је поступни ход ка остварењу основних националних циљева. То одавно Срби нису имали, па је мало пало у заборав. Зато свака партија има потребу да промовише некакве своје потпуно апстрактне вредности и циљеве, и зато ниједна партија у стварности нема никакав програм осим у се’, на се’ и подасе’. И колико се талимо око тога. Зато се и врте у круг и зато само празнослове и лупетају безвезе. Кад би се појавила једна једина партија која се придржава свог програма и којој је он мерило (а о чему је овде било речи на почетку), таквој би напредак зависио искључиво од труда чланова, и брзо би задобила симпатије народа. Једноставно звати ствари својим именом, а скретање са програма повлачи опозивање могућности иступања у име партије.
            Комуњарење је ушло у менталитет. На његовом искорењивању би се дуго морало радити, пре свега тако што би ствари називали својим именом, а не туђицама лишеним значења и формалним речима лишеним стварности. Даљи наставак, осим разобличавањем и сузбијањем како и где буде потребно, био би и образовањем. Јер комуњарењу су склони они који су или заглупљени и необразовани, полуинтелектуалци и бонвивани који виде у томе могућност да манипулишу и краду, или декадентни паметњаковићи без савести. Има и понека будалетина која поверује у ту идеологију апсурда, али ти изузетци могу да се сврстају у заглупљене. Ово описујем јер тиме добијаш профил већине код нас. Јер се школованима сматрају индоктринирани обескорењени и неваспитани рачунарчићи који машинерији идиотизације званој образовни систем и њиховим безмудићким калимеро елитистима знају да дају ,,тачне одговоре“ и дувају у пркно. Ето шта значи не звати ствари правим именом.
            А пошто се не питају стварно школовани, питају се ови, а све више заправо нешколовани, а то смо већ видели- зове се диктатура пролетеријата.

          • Калуђер

            Па добро Урбани … ал то опет није одговор шта кокретно фали НП програму.

            И напротив, партијски програм је управо оно што мања или већа група људи сматра за национални програм. Па чија превагне његова се и пика у народу.

            Мислим, ја не контам … шта би ти да се на неком шалтеру издаје потврда ко сме а ко не сме да се бави писањем партиских оли национланих програма?
            А крајњој линији имао си прилику и ти и Владимир да учествујете на једном од безмудићких калимеро сајтова типа Срање ствари у дискусији о њиховом „националном“ програму … факат би било лепо да изнађеш линк ка томе. Ако нису побрисали након што су вас протерали.

            Јел ти стварно мислиш да би неки други Калимеро безмудићи у распону од НСПМ преко Геоплитику до Фондова стратешке културе и чега све не били у стању нешто више да избаце од „интектуалних громада“ са Срања ствари?
            Па можда и би. По приватним порукама, ил кад се напију. Ал јавно ем трезвени, никад. Зато и јесу Калимеро безмудићи типа Вукадиновић и Антонић.

            Ал боже мој. Стрпљен спашен. Ти заређеј од портала до портала … контактирај их преко иМејла … ко што си контактирао Вучићеве Заветнике … дај им предрлог оли домаћи да саставе национални програм па да видимо шта ће да испадне.
            Ја стрпљив човек.

          • урбана герила

            Не знам шта те наводи на сталне оптужбе за диктаторство код мене. Где сам споменуо ко може да пише програме? А и сам кажеш ,,дај им предлог оли домаћи да саставе национални програм па да видимо шта ће да испадне“. Мож’ да пише ко шта хоће, али колико ти озбиљно изгледа ,,Фонд Светозара Милетића“ са партизаном Гидром изнад рубрике?! Сам си их окарактерисао, ја б’ рек’о благо. Што се тиче НП програма, са ким о томе? Покушавао сам икс пута, Владимир нешто мрси, а ти се, као и остали, ниси ни укључивао. А нисте га ни дотерали до краја, јер се нисте ни сложили око свега, па ни око тога шта који појам означава (као ономад о демократији), а до примене одређених ставки из програма нисте ни стигли. Рекао би да ни сад тек нећете, не би се кладио да ће се Владимир враћати. Није лоша идеја да се сними негде она расправа, ако нису побрисали од бруке. А нису ни стигли да ме протерују, сам сам се удаљио менталне хигијене ради, манипулаторства и јурења сопственог репа им- као и од клонираног Цвијиног друштва мртвих пензионера. Вредело је замарати се са таквима, бар сам научио да нису само залудни и затупасти, но као и сви црвени: злонамерни и спремни на подмуклост и лаж. Бар главни ликови. Остало или залута на неко време (док не сконта исто што и ја), или к’о Владимир има неки фетиш према натезању са којекаквим лудацима а-ла Сима или онај Лупулов.

          • Калуђер

            А шта си научио на НП порталу?

            1. Кад одлакујем писанију значи да се са изреченим слажем, ако не у подпуности оно бар већим делом
            2. Кроз разговор се све нејасноће могу појаснити
            3. Није преша, кад се стигне

            А шта још треба да тако кажем да научиш.

            1. Не дешавај се све у вези НП-а искључиво на НП порталу
            2. Куд и камо су веће дешавања, дал на фејсу дал преко скајпа
            3. Зато и стичеш погрешан утисак, па чак и кад ти Војислав дирекно на НП порталу одговори.

            Конкретно, сад кад сам се „решио“ Владе … ја сам само за ово време које нисам више искључиво њему посвећивао

            1) Повратио једнога од људи у екипу
            2) Успоставио контак са човеком из бенда Провиђење
            3) Успоставо контак са још једим нашим човеком а који је такође у Немачкој
            4) Анимирао још једног, од да тако кажем искуснијих људи, да ми помогне
            5) А и да додам, Коста легенда ми послао слику да може да га се окачи
            6) Разговарао пре неку ноћ у два наврата са Марићем око проблема са сервером, ем о смисленијој интернет агитацијији … те о стварима које треба да се пораве на страници.

            А) фесјбук кометраи морају бити приказани негде посебно као и дискусови.
            Б ) баш испод НП програма нема ни фесјбук нит дискус коментара.
            В) крајње је време да се постави контакт телефон у Србији
            Г) ставка донације да не зјапи више празна

            А све су то ствари које неко би било лепо да се одраде већ једном, или су одрађене а намсто бесконачног ми објашљавања Влади зашто бик наскаче на краву.
            А што се тиче конретно Владе тиче, можда допишем коју реч на „његовој“ теми

            И да, питао си ме преко мејла око кочења странице … да нија можда опет вирус.
            Колико сам ја сконтао није, него опет онај стари проблем са премалим капацитеом сервера.

            И опет да се вратим на амандмане на НП програм. Отвориш лаптоп, отвориш Ворд, извучеш ставку која те смета, допишеш опаску или предлог … не мораш све одједном, стаку по ставку … шта ти понајвише биде очи. За месец дана за месец дана. Пошаљеш ми то преко мејла, ма за 3 месеца што се мене тиче… и ја ћу то окачити као засебну тему.
            Па и ја сам имам пар опаски на НП програм … него сам то само својевремено убрзао, преша преко већине ствари, да се качи већ једном а да се не развлачим до бекосначности у објашњавању.