Љотићев забавник

Љотићев забавник

Политикин забавник су новине специфичне по томе што су кобајаги намењене деци али су заправо намењене паметној публици са солидним домаћим васпитањем свих узраста. Зато ове новине неће читати грађански „стратум“ који се једнодимензионално ложи на нагост Џеј-Кеј. Нећемо рећи да је Политикин забавник ослобођен доминантног идеолошког тлоцрта, већ да има неупоредиво шири културни ракурс од супер-набилдованих, „мејнстрим“ мас-медија, који даве Србију.

Тако се Политикин забавник усудио да објави „дисидентско“ штиво које је комуњарама (надимак су сковали „Збораши“ = комунисти + фуњаре) гурнуло прст у око, јер није у сагласју са лажном историјом коју су нам комуњаре задале.

Прича из забавника

Прича из Политикиног Забавника заправо се бави судбином капетана Милоша Војиновића, који је рођен као Немац Хенрик Лаутнер, али се због љубави прекрстио у православца и променио име.

Аутор се позива и на академика Љубомира Симовића који је забележио да су сељаци на Златибору, током гоњења партизана, запазили неког немачког официра који је причао српски и спасао многе цивиле од стрељања. Наводно се појављивао пред немачким стрељачким стројем, извлачио сељаке изведене на стрељање, уз речи: „Никс комунист!“

Такође се наводи да је по наредби генерала Недића, одред којим је командовао Војиновић пребачен на Дрину са задатком да организује прихват српских избеглица које су бежале из Босне од усташког ножа. То спасавање је трајало нешто више од две недеље, а Војиновићев одред је сачувао животе више од 22. 000 људи.

Шта је у овоме спорно? Ништа. Недићев окупациони комесаријат (ма како се формално називао) је спасао перко 400.000 српских али и словеначких живота. Збораши су немрљиво, као нико нигде у поробљеној Европи, помогли становништву Смедерева након катастрофалне експлозије лета 1941.. Без те помоћи последице би биле многоструко веће.

Нема спора да су Љотићевци били немачки колаборационисти. Не убеђени нацисти, то сигурно не, већ тачно по дефиницији: колаборационисти. Приклонили су се Немцима јер други излаз за спас српског народа у датим оклолностима нису видели.

Хистерија која је завладала у свим димензијама медијског простора Србије, а у коме Политикин забавник заузима не више од стотог дела једног промила, очитава комуњарски страх од другости; клаустофобичну србофобичност. Ради се о стотинама различитих извјешћа са једнаком политичком поруком. Једини исправан назив за оно што се дешава је типична комунистичка хистерија!

Љотићев забавник

Не могу се побројати медији (које сви знамо) и аутори које у главном детаљно не знамо, али основано слутимо да су им ђедови партизански кољачи, који су скочили да нам „објасне“ ко су Љотићевци.

Та медијска комуњарска халабука је ужасна, и на то указујемо.

Ђорђе Ивковић – Бата
24. јануар 2019.

Коментари